Tito se vraća u Užice

Dok se u naučnoj i stručnoj javnosti sve više istražuje uloga Josipa Broza u stradanju srpskog naroda, užički borci ne odustaju od namere da vrate spomenik najvećeg sina naroda i narodnosti bivše Jugoslavije, na Trg partizana u Užicu. Ukoliko gradska uprava i dalje bude ignorisala njihovu inicijativu, kažu da će početi sa skupljanjem potpisa.

Spomenik je sada u dvorištu Narodnog muzeja

 

Zdravko Jakšić, predsednik užičkih boraca i predsednik SUBNOR Zlatiborskog okruga, kaže da im je podršku dao i premijer Ivica Dačić, koji je rekao da je uklanjanje spomenika Brozu sramota za Užice.

- Od 2005. godine dva puta godišnje smo slali dopise lokalnim vlastima da želimo da vratimo Titov spomenik na trg, ali oni nam ne odgovaraju. Stavićemo stolove na glavnu ulicu, ispred gradske kuće, a sakupljaćemo potpise i od vrata do vrata. Imamo veliku podršku građana koji se svakodnevno interesuju za našu inicijativu. Prvobitni plan je bio da spomenik vratimo do 24. septembra, kad je Užice oslobođeno od Nemaca, ali smo rok pomerili za 29. novembar. Spomenik možemo da vratimo za jedan dan, a pomoć nam je obećao i Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja. On će da nam obezbedi dizalicu - kaže.

Otkrivanje spomenika 1961. godine

 

Spomenik Josipu Brozu otkriven je u Užicu 7. jula 1961. godine, povodom centralne proslave 20 godina ustanka u Srbiji. Statua visoka nešto manje od pet metara, rad je poznatog jugoslovenskog vajara Frane Kršinića. Sa glavnog užičkog trga uklonjena je 28. avgusta 1991. godine i od tada se nalazi u dvorištu Narodnog muzeja. Pored zgrade u kojoj je 1941. godine bio smešten vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske u vreme Užičke republike, tada jedine slobodne teritorije u nacistički okupiranoj Evropi.

- Spomenik je arhitektonski neodvojiv deo trga, gde su nekada dolazili đaci da nešto nauče, a danas su ga pretvorili u buvljak. Ako u centru Ivanjice može da stoji spomenik Draži Mihailoviću, zašto ne bi mogao u Užicu da bude Titov. To bi bilo sigurno posećeno turističko mesto, a ako se uključi i poseta Kadinjači, mogli bi od toga i da zaradimo - ističe Jakšić.

Uklanjanje statue 1991. godine

 

Za svoju inicijativu užički borci imaju podršku SPS, udruženja penzionera, komunista Srbije, republičkog SUBNOR i boraca iz velikog broja gradova Srbije i bivše Jugoslavije. Najglasniji protivnik vraćanja spomenika, godinama unazad je Srpski pokret obnove. Predsednik okružnog odbora te stranke Milomir Ito Cvetković i dalje smatra da je to loša ideja.

- Užički borci su izabrali pogrešnu adresu za razmatranje svoje višegodišnje inicijative. Republički parlament je 1991. godine, kada su socijalisti odnosno preobučeni komunisti imali većinu, doneli odluku da se skloni spomenik. Ako republički parlament donese takvu odluku mi ćemo je ispoštovati, mada smo mišljenja da bi borci prvo morali da vrate sve spomenike koji su uklonjeni za vreme komunističke vladavine, pa onda da razmišljaju o vraćanju Broza na trg koji je je toliko zla naneo srpskom narodu - tvrdi Cvetković.

Iz poprilično debele fascikle u kojoj se nalazi ovaj predmet Zdravko Jakšić nam je pokazao mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva od 15. novembra 2005. godine, u kome stoji da se radi o izuzetnom umetničkom delu koje treba da zauzme mesto koje mu pripada.