Srbiju žigosali na Božić
Na srpski Božić, slučajno ili ne, više nemačkih portala piše o nastojanju Beograda da "silom dokaže svoju nevinost za izbijanje Prvog svetskog rata". Povod je novootkriveni dokument Istorijskog arhiva u Beogradu koji ima za cilj da "Srbiju opere od svih optužbi". Reč je o pismu vojnog guvernera Oskara Poćoreka ministru finansija Leonu Bjelinskom od 28. jula 1913. godine, koje dokazuje da je Habzburška monarhija godinu dana pre početka Prvog svetskog rata planirala vojne sukobe.
Međutim, međunarodna stručna javnost odmahuje sumnjičavo glavom na sadržaj dokumenta, piše nemačka agencija DPA u inicijalnom tekstu koji su zatim preuzeli ugledni nemački listovi i opširno ga komentarisali.
Poćorekova krivica"Pokušaj Beograda da se rastereti krivice izgleda da je propao. Međutim, za izbijanje krvoprolića je Poćorek bio odgovoran na drugi način. Na njegov poziv je prestolonaslednik došao u Sarajevo kako bi prisustvovao vojnom manevru. On se nije pobrinuo da Ferdinand što pre napusti grad posle prvog, neuspelog atentata, ili da bar prekine program posete. To bi škodilo Poćorekovom ugledu jer je na kraju krajeva on bio odgovoran za sigurnost", tumači "Zidojče cajtung". |
- Pismo ne otkriva ništa epohalno. Kako se ono uopšte našlo u Beogradu za mene je zagonetka - izjavio je jedan od najpoznatijih istoričara svetskih ratova, Austrijanac
U pismu vojni guverner Bosne govori o "neizbežnom ratu za neku godinu" i o tome da "Srbija nikada neće biti pouzdan prijatelj jer ta zemlja će se u svakom budućem ratu otvoreno i ogorčeno boriti na strani naših ostalih neprijatelja". "Da bi se Srbija učinila manje opasnom", predlaže Poćorek, "trebalo bi da monarhija zaključi bar trgovinski, carinski i vojni sporazum sa njom". Kao zaštitnu meru on navodi i potrebu "okretanja Hrvata i muslimana protiv Srba".
Objašnjenje koje je u međuvremenu dao direktor Istorijskog arhiva Miroslav Perišić da poseduju otkucanu verziju rukom pisanog pisma, za nemačku štampu nije dovoljno uverljivo, a čak i prevod pisma na srpski jezik za njih ima značenje "prilično suprotno od onoga koje mu se pripisuje u Srbiji".
Uzrok u evropskim prestonicamaIstoričarka Ute Frevert sa Instituta "Maks Plank" navodi da krivica za rat leži u raznim evropskim prestonicama. U osvrtu na tezu Kristofera Klarka ona ističe da je "nemačka publika zahvalna zbog njegovog relativnog oslobađanja od krivice nemačkog Rajha, dok u Srbiji nisu bili oduševljeni Klarkovom oštrom kritikom terorističkom politikom Beograda", rekla je Frevert. |
"Beograd želi da spere svu krivicu sa sebe", ocenjuje "Bild". "Jer, Srbiji je stalo da ne bude žigosana kao jedna od sukrivaca Prvog svetskog rata, a to su jasno do znanja stavili i državni vrh i vlada u Beogradu."
"Oproštaj od ukorenjenih predstava o neprijatelju u korist evropske kulture sećanja nekima očigledno pada teško", navodi "Velt".
Kao primer list iznosi nove teze istoričara sa Kembridža Kristofera Klarka u knjizi "Mesečari", koje su uzburkale duhove u Srbiji jer je po njemu "atentat srpskog nacionaliste Gavrila Principa u Sarajevu po stilu sličan terorizmu Al Kaide". "Pri tom se ne samo odgovorni u državi i vladi trude da Principa i ostale članove 'Crne ruke' predstave kao borce za slobodu, nego su dobili podršku i poznatih kulturnih stvaralaca kao što je višestruki pobednik festivala u Kanu i Veneciji Emir Kusturica."
"To je naš odgovor na pokušaj da se istorija preinači", navode se reči poznatog reditelja, koji je ujedno najavio otkrivanje čitave istine u svom dokumentarnom filmu.
Progon direktora KrupaDnevnik "Tagešpigel" u serijalu "Prvi pucanj" iznosi stavove poznatih berlinskih istoričara povodom 100-godišnjice obeležavanja Prvog svetskog rata. Bivši direktor Centra za istraživanje antisemitizma Tehničkog univerziteta u Berlinu Volfgang Benc piše o malobrojnim pacifistima koje ratna euforija nije zahvatila, istakavši kao najpoznatijeg direktora firme Krup Vilhelma Milona, zaduženog za međunarodnu prodaju naoružanja. On je posedovao indicije da je vlada nemačkog Rajha planirala rat još pre no što je Srbiji upućen ultimatum, zbog čega je dao otkaz i najpre se posvetio nabavci žitarica, a na kraju je pobegao iz Nemačke u Švajcarsku. Rajhstag ga je proglasio personom non grata u Nemačkoj. |
"Kusturičin projekat se tako uklapa u beogradsku politiku da se omiljene istorijske istine spasu od vremena. U skladu sa tim, srpski istoričari prete bojkotom međunarodne konferencije u Sarajevu, na koju je Instiut za istoriju tamošnjeg univerziteta pozvao sedam instituta za istoriju iz celog sveta. Tako će atentat u Sarajevu biti lakmus-papir za spremnost da se Prvi svetski rat shvati kao zajednička evropska tragedija, a ne kao bojno polje nacionalnih istorija", zaključuje "Velt".
Bečki "Prese" krive Principa, ali i Pašića
Ko je bio najvažniji čovek 20. veka - Ajnštajn, Hitler, Staljin, Gorbačov, pita bečki dnevnik "Prese", koji je nedeljno izdanje posvetio Prvom svetskom ratu, i iznosi tezu da bi to mogao biti Gavrilo Princip, "mladi bosanski Srbin sa nesrećnim detinjstvom, koji je 1914. slučajno dospeo u okruženje srpskih nacionalista".
Princip se, kako ističe dnevnik, nizom slučajnosti našao sa oružjem u ruci na pravom mestu u pravo vreme, kada je austrougarski prestolonaslednik posetio Sarajevo. Na dan atentata je Evropa bila mirni kontinent, a samo 37 dana kasnije počeo je rat koji je odneo 20 miliona života, podseća "Prese", ukazujući da je uništio četiri monarhije i ostavio za sobom vakuum vlasti u kome su nacionalsocijalizam u Nemačkoj i boljševizam u Rusiji mogli da se šire. List ide i korak dalje i zaključuje da su "iz prve katastrofe veka su usledile dalje sve do ratova na prostoru bivše Jugoslavije i geopolitički nestabilnog regiona Bliskog i Srednjeg istoka, i podvlači "da bez Principa ne bi bilo lenjinizma, staljinizma, Hitlera, holokausta, niti hladnog rata".
Nemačka mogla da spreči rat"Prese" naglašava da je decenijama istoričarima bilo jasno da je odlučujući "loš ton" u koncertu sila uvela Nemačka i dodaje da je eskalacija između Beča i Beograda mogla da bude lokalizovana da je Berlin pokazao veći interes za mirom i umirujuće delovao na Beč. |
Istovremeno "Prese" postavlja pitanje da li pojedinac može da pokrene takvu lančanu reakciju, koja je imala za posledicu 80 miliona mrtvih.
Stotine istoričara su pokušavali da umanje značaj Principa i dokažu da bi se Prvi svetski rat dogodio i bez njega. Ukazuje se na greške i loše procene preopterećenih nosilaca vlasti i na osobe koje su bile na čelu država. One nisu bile svesne kuda idu što je na kraju i dovelo do katastrofe.
"Prese" je posvetio pažnju i Nikoli Pašiću, predstavljajući ga kao "premijera koji je više znao nego što je želeo". List smatra da je Pašiću 1914. bilo jasno da je tada propagirano državno ujedinjenje teritorija naseljenim Srbima bilo moguće ostvariti samo ratom, moguće i evropskim.
Međutim, Pašić nije želeo rat pre leta 1914, pošto je Srbija trebalo tek interno da se konsoliduje, smatra dnevnik. "Prese" naglašava da su istoričari dugo raspravljali o tome, a da je danas jasno da je Pašić znao o planovima atentata na Franca Ferdinanda i da je čak dao naređenje da se srpsko-bosanska granica zatvori, ali prekasno.
Z. M.
