Beč pere ruke od Velikog rata
Austrijski istoričari negiraju tvrdnje iz Beograda prema kojima su postojali planovi za početak Prvog svetskog rata 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji.
"Pismo nije ništa značajno", reagovao je jedan od poznatijih austrijskih eksperata na temu Prvog svetskog rata Manfrid Rauhenštajner, povodom pisma koji je u Andrićgradu predstavio Miroslav Perišić, direktor Arhive Srbije.
Rauhenštajner je kazao da mu nije jasno zašto bi to pismo uopšte ikada bilo u Beogradu.
To pismo je bečki vojni guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru finansija Austrougarske monarhije Leonu Bilinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je sada predstavljen u Odeljenju za istoriju Kamengrada.
Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajućih krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji.
Bečki dnevnik "Kronen cajtung" ukazuje da je Perišić predstavio novinarima samo prevod pisma. Prema bečkom listu prevod je suprotnost onoga što Srbija namerava da njime dokaže.
U pismu bečki vojni guverner govori o "neizbežnom ratu za par godina" i da "Srbija nikada ne može biti napravljena pouzdanim prijateljem", zato što će "se zemlja u svakom budućem ratu otvoreno i odlučno boriti na strani preostalih neprijatelja", navodi list.
