Srbija ne sme da slavi pobedu!
Opšte je poznato da srpska država trpi raznorazna uslovljavanja od moćnih zapadnih zemalja na svom putu ka članstvu u EU, ali je najnovije da su se uoči stogodišnjice Prvog svetskog rata ti pritisci proširili i na obeležavanje velikog oružanog sukoba u koji je svet ušao s početka 20. veka. Kako "Vesti" nezvanično saznaju, Beograd dobija "dobronamerne savete" sa Zapada, da država mnogo ne talasa prilikom ovogodišnjeg obeležavanja početka Velikog rata.
To bi mogao biti razlog što su državne strukture do sada pokazale uočljivu pasivnost kada se radi o jubileju, te pokušaji revizije uzroka Prvog svetskog rata prolaze mimo zvaničnog odgovora države Srbije, ako se izuzmu prošlogodišnji emotivni nastupi premijera Dačića i predsednika Nikolića, prevashodno namenjeni domaćoj javnosti.
Odgovor na pokušaj da se Sarajevski atentat od povoda i dobrog izgovora Beču za napad na Srbiju 1914, pretvori u glavni uzrok rata, prepušten je srpskim istoričarima i njihovim nastupima na međunarodnim forumima.
- Naši instituti reaguju adekvatno i Srpska akademija nauka i umetnosti i veliki broj pojedinaca, režiseri, pisci, ljudi koji prave stripovi takođe su aktivni na ovu temu, ali je država pasivna. Toliko je pasivna da je to upozoravajuće. Nekako je posustala, a imala je velike planove povodom ovog jubileja - primećuje i profesor istorije Miloš Ković.
Priprema alibijaUvidom u literaturu može se zaključiti da su već 1915. Nemci uvideli da će, ako budu izgubili rat, biti optuženi za njegov početak, pa su počeli da rade na Beloj knjizi u kojoj su želeli da pokažu svoju nevinost. |
Tu su i medijska izveštavanja o istorijskim dokumentima koji pokušaje prekrajanja istorije predstavljaju u svetlu pravih, političkih razloga, a to je da se sa Nemačke, najmoćnije države u ujedinjenoj Evropi skine ljaga krivca za prvi veliki planetarni sukob.
- To je trend koji traje već nekoliko godina, ali ne treba zaboraviti da je nemačka istoriografija oduvek optuživala Srbiju, odnosno preko nje Rusiju, za Prvi svetski rat.
Tek je zahvaljujući radovima nemačkog istoričara Frica Fišera 50-ih i 60-ih godina prošlog veka i kod njih preovladalo stanovište o nemačkoj odgovornosti za rat. Moguće je da će se ove godine zbog jubileja, antisrpska propaganda pojačati, ali je važno da se glavni tok istoriografije ne menja bitno - a to je da su Nemačka i Austrougarska izazvale Prvi svetski rat zarad svojih ciljeva i interesa - napominje Ković, uz savet čitaocima da čitaju dela prošle godine preminulog istoričara Andreja Mitrovića, jednog od najboljih evropskih poznavalaca ovog dela epohe.
Šta je planiranoPodsećamo da su "Vesti" zahvaljujući Radoslavu Pavloviću, savetniku predsednika Srbije i koordinatoru državnog organizacionog odbora, jesenas objavile deo planiranih događaja i manifestacija kojima će biti obeležen veliki jubilej. Osim međunarodnog naučnog skupa pod pokroviteljstvom SANU najavljen je jednočasovni dokumentarni film o Velikom ratu sa ekskluzivnim snimcima iz arhive Jugoslovenske kinoteke.
U Beogradu je predviđen i defile srpskih i savezničkih gardista, a predviđena je i simulacija Kolubarske i Cerske bitke. Rusi će isfinansirati postavljanje spomenika u Beogradu caru Nikolaju, najvećem srpskom savezniku u tom ratu. U prostorijama Uneska u Parizu planirana je velika zajednička izložba u čast žena koje su lečile i negovale ranjene srpske vojnike i koje su sa srpskom vojskom prošle i albansku golgotu. Pozorišta će imati premijere od Nušićeve "Devetstopetnaesta - tragedija jednog naroda", do Ćosićevog romana epohe "Vreme smrti"...
Zagubljeno pismoJedan istorijskih dokumenata koji pokazuju agresorske planove Beča prema Srbiji je i pismo tadašnjeg guvernera aneksirane Bosne i Hercegovine Oskara Poćoreka namenjenog austrougarskom ministru Leonu Bilinskom 1913. U pismu, čiji prepis se nalazi u Arhivu Srbije, a predstavljen je pre dva dana u Andrićevom institutu u Višegradu, Poćorek navodi da je rat sa Srbijom nužan. Prema rečima direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić pismo je odneto iz srpskog Arhiva u Beč u velikoj nacističkoj pljački srpskih arhiva. Prepis pisma iz 1930. direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica iskoristio je da ga prikaže na početku godine koja bi trebalo da bude u znaku jubileja velike žrtve i pobede koje su Srbija i njen narod izneli u Prvom svetskom ratu. |
U svetlu pomenutog, ne treba da čudi što se u nemačkoj savremenoj štampi redovno piše o Velikom ratu i to uvek iz ugla Nemačke i Francuske, dok se Srbija pominje samo u kontekstu Sarajevskog atentata i mladog Srbina Gavrila Principa, atentatora na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
Planovi za rat još od 1908.
U knjizi "Prodor na Balkan" Andrej Mitrović, a pozivajući se na dokumenta iz nemačkih i austrijskih arhiva, između ostalog zaključuje da su odlučnost Berlina i Beča da se sukob Habzburške carevine sa Srbijom reši ratnim pohodom proistekla iz međunarodne krize nastale oko aneksije Bosne i Hercegovine". U "posezanju za Jugoistokom" Nemačke i Habzburške carevine Srbija se našla na putu kao prva i najveća žrtva njihovih imperijalističkih politika.
Tako, zaključuje Mitrović, "između 1908, i 1914, a naročito od prvog balkanskog rata, Austrougarska je uništenjem nezavisnosti malog suseda na jugu htela prokrčiti put širenja ka jugoistoku i pokazati snagu u svojoj kući, gde stvari nisu valjale". Nemačkoj carevini je ovakva austrougarska politika pružala priliku "da pomoću nje dobije rat u kome bi izborila džinovsku imperiju u Evropi, na Bliskom istoku, u srednjoj Africi i u nekim prekomorskim arhipelazima..." U sarajevskom atentatu je pronađen povod i dobrodošao "demagoški izgovor".
