"Prve konc logore pravili Austrougari za Srbe"
Prvi koncentracioni logori u Evropi osnovani su za Srbe još u Austro-Ugarskoj tokom 1915. i 1916. godine, ali se o tome malo zna, između ostalog zbog austrijske politike umanjivanja sopstvene odgovornosti za zločine nacizma, izjavio je Srni istoričar iz Beograda Predrag Marković
"Austrijanci sve vreme vode pokvarenu politiku - da su oni drugačiji, da nisu oni krivi, nego su krivi nacisti, a zapravo mnoge tekovine kasnijeg, nacističkog režima, zapravo su austrougarski izum. Mnogi rukovodioci nacista bili su Austrijanci, uključujući i samog Hitlera", naveo je Marković.
Prema njegovim rečima, razlog je i taj što ti logori nisu bili tako užasni kao koncentracioni logori u Drugom svetskom ratu i u njima su ljudi umirali uglavnom od gladi i bolesti, a nisu istrebljivani, tako da je ova, mnogo dramatičnija priča, pokrila prvu.
Marković podseća da je čuveni logor iz Drugog svetskog rata Mauthauzen osnovan u Prvom svetskom ratu i da su njegovi prvi zatvorenici bili Srbi, civili "tako da korišćenje koncentracionih logora zapravo nije nacistički izum, korišćen je u Austro-Ugarskoj protiv Srba".
"U svetskim okvirima prvi koncentracioni logori za civile bili su logori u koje su Britanci zatvarali pobunjene potomke holandskih doseljenika Bure u Burskom ratu početkom 20. veka, ali u evropskim okvirima može se reći da su Srbi bili prvi koji su zatvarani u koncentracione logore", istakao je Marković.
On je ocenio da nije realna opasnost da bi đaci jednog dana u Evropi mogli da uče kako su Srbi krivi za Prvi svetski rat, ali ističe da će tendencija biti da se taj rat prikaže kao besmisleni rat unutar evropske porodice.
"Prvi svetski rat je generalno uspomena koje se Evropljani stide. On nema tu jasnu podelu na dobro i zlo kao Drugi svetski rat i tendencija će biti da to bude prikazano kao jedan besmisleni rat, kao rat unutar evropske porodice, u kome je došlo do nepotrebnih ljudskih patnji", zaključio je Marković.
Na današnji dan, 27. decembra 1915. godine, osnovan je austrougarski logor za Srbe u Doboju u kojem je bilo zatočeno više od 45.000 Srba, od kojih 12.000 nije preživelo.
Odbor Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova utvrdio je kao događaj od posebnog značaja internaciju Srba u dobojski austrougarski logor, budući da je tadašnja Austro-Ugarska izvršila prvi genocid nad Srbima u 20. veku.
