Englezi brane Austrougarsku

Najvažniji muzej vojne istorije i jedan od najčuvenijih u svetu, Imperijalni vojni muzej u Londonu, priključio se kampanji revizije Prvog svetskog rata. U propratnom muzejskom materijalu za izložbu o Velikom ratu piše da je sukob izbio zbog toga što je srpski terorista ubio austrougarskog nadvojvodu.

Dokazi o savezniku: Katalog muzeja u Londonu

 

U muzejskom katalogu na pitanje "zašto rat?", sledi odgovor:"28. juna 1914. nadvojvodu Franca Ferdinanda, naslednika Austrougarskog prestola, ubio je terorista koga je podržavala Srbija. Austrougarska je želela da kazni nevaljalog komšiju Srbiju i time uzburkala stare tenzije i uvukla vojne saveze sa obe strane."

U ovaj površan i skandalozan pristup istorijskim činjenicama, ali ne više samo od pojedinih anglosaksonskih i nemačkih istoričara, već od značajne institucije države saveznice u Velikom ratu, uverila se Beograđanka Ana Milovanović. Ona je početkom jula iskoristila priliku da poseti slavni muzej u Londonu nakon što je posle restauracije otvoren za posetioce.

- Ranije sam se smejala na izraz "duševni bol". Ali verujte mi, kada sam pročitala katalog i taj prvi pasus u kom se govori da je rat izbio zbog teroriste kojeg je Srbija podržavala, pa je Austrougarska morala da kazni nevaljalog komšiju, zaista sam osetila duševni bol - priča za "Vesti" doktor dramskih nauka Ana Milovanović.

Naša sagovornica navodi da su svaki dan pred muzejom ogromni redovi ljudi iz celog sveta koji se ne samo o izložbi, već i o Velikom ratu, informišu upravo iz muzejskog kataloga. Zato je čvrsto rešila da o tome upozna srpsku javnost i obavio građanski pritisak na nadležne srpske institucije da reaguju. Već duže vreme se bavi političkim performansom, pa se nada da će u tome i uspeti.

Uvreda: Ana Milovanović

Nameru da razmrda srpsku javnost i još više uspavane državne institucije, kako bi sprečili širenje laži o srpskoj istoriji, Ana je započela na rusko-srpskom naučnom okruglom stolu pod nazivom "Veliki rat i početak novog sveta: Aktuelne pouke za čovečanstvo".

Skup je održan pre u Ruskom domu u Beogradu i na Anino iznenađenje ni ugledni istoričari nisu znali za falsifikat Imperijalnog vojnog muzeja.

Učesnici skupa bili su saglasni da ako se prihvati revizija uzroka i povoda Prvog svetskog rata, onda se prihvata i revizija uzroka potonjeg velikog krvoprolića - Drugog svetskog rata. Takav nenaučni pristup dovodi do klasične zamene žrtve i agresora, pa su Srbija i Rusija uzrok Velikom ratu, a ne Austrougarska i Nemačka.

Istoričar Mile Bjelajac: Beč je želeo rat Mile Bjelajac Medijator okruglog stola, istoričar Mile Bjelajac, podsetio je na istorijski dokument koji nedvosmisleno ukazuju na to da bi do rata došlo i da je Srbija prihvatila sve stavke austrougarskog ultimatuma. - Istoričar Maks Hejstings, pisac knige "Katastrofa 1914", objavio je dokument u kojem se vidi da je austrougarski poslanik u Srbiji baron Gizl dobio direktivu od Beča bilo kakav odgovor srpske Vlade proglasi nezadovoljavajućim i prekine diplomatske odnose - navodi Bjelac samo jedan od istorijskih fakata koji potvrđuju da je Beč želeo rat i okupaciju Srbije.