Građani mogu da tuže spore sudije
Građani koji smatraju da njihov postupak pred sudom traje predugo, od Nove godine moći će da tuže sud. U Ministarstvu pravde očekuju da će to rasteretiti Ustavni sud.
Stručnjaci su podeljeni - dok sudije strepe od još veće opterećenosti dodatnim procesima, pravnici kažu da je potez zakonodavca dobar, ali da nije dovoljan. Do oktobra ove godine Ustavni sud je 675 puta utvrdio da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a tokom 2012. ukupno u 574 predmeta.
Predugo trajanje procesa, po čemu je srpsko pravosuđe postalo prepoznatljivo, moglo bi donekle da se reši. Izmenama zakona predviđeno je da sud više nadležnosti, na zahtev građana, odlučuje o povredi prava pred nižim sudovima.
Državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave Danilo Nikolić smatra da će to biti dobar antibiotik za rešavanje starih predmeta, odnosno efikasnost rada suda.
"Tako ćemo izbeći činjenicu da sudija završi 250-300 predmeta godišnje, ali istovremeno ima jedno 10, 50 ili 100 predmeta koji su stari preko pet godina, neki i 10, ali, nažalost, njih ne rešava jer su oni teški", kaže Nikolić.
Osim što će se utvrđivati da li suđenje traje duže nego što bi trebalo, ukoliko stranka zatraži, sud je dužan i da utvrdi naknadu štete za povredu tog prava. Šteta će se isplaćivati u roku od tri meseca, iz budžeta sudova, kojim raspolaže Visoki savet sudstva.
"To će za državu biti izuzetno skupo, opteretiće sudove većim brojem predmeta, za upravo toliko koliko će se građani obraćati, a mi znamo da građani kod nas imaju takav mentalitet da vole da se obraćaju sudu, a stanje stvari se suštinski neće poboljšati", kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
Korak u pravom smeru - dobar ali nedovoljan, smatraju stručnjaci. Napominju i da za preduge procese nisu uvek krive sudije. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić ističe da pravosuđe nije mehanizam koji je izolovan, on postoji u društvu, pa pravosuđe, sudovi i tužilaštva ne mogu raditi sami, bez drugih organa kao što je policija.
"Drugo, mnogo je važna neka opšta kultura, kao i svest o značaju postupka i poštovanju države i njenom pravosudnom sistemu", navodi Škulić.
U slučaju da sud utvrdi da je pravo na suđenje u razumnom roku namerno povredio sudija, Ministarstvo pravde će, preko republičkog pravobranioca, moći da traži naknadu štete od tog sudije.
