Albanci hteli da zapale manastir Dečani. Sad tvrde da je njihov!
Na zvaničnom sajtu Ministarstva za trgovinu i industriju takozvanog Kosova, u delu u kome se investitori koji ulažu na Kosovo pozivaju da ga posete, pored džamije nalazi se i srpski manastir Visoki Dečani. U njegovom opisu nigde se ne navodi da je u pitanju deo srpske kulturne baštine?!
Visoki Dečani su na tom sajtu opisani samo kao manastir pod zaštitom UNESKO koji potiče iz 14. veka i dat je kratak opis u kome se nigde ne pominje ko je izgradio manastir, kome pripada i čiju kulturu neguje.
Iako se njime hvale, od završetka ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji manastir Visoki Dečani bio je četiri puta meta oružanih napada albanskih ekstremista − dva minobacačka napada 2000. u martovskom pogromu, a poslednji napad zoljom na manastir dogodio se 2007. godine.
Mirko Krlić, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, kaže da je ovo druga faza Albanaca − prisvajanje srpskih spomenika, kojoj je prethodilo uništavanje srpske baštine.
- To je deo bezvlašća koje tamo vlada. Neotuđivo je pravo svake zemlje da upravlja svojim kulturnim nasleđem, pa su prema tome država Srbija, njene institucije i SPC odgovorne za manastir Visoki Dečani. Izbacivanje odrednice čiji je manastir u pitanju je krađa na najgori mogući način. U Turskoj je, primera radi, dve trećine grčkog kulturnog nasleđa, ali tamo nikome nije palo na pamet da to nazove turskim. Pitanje je šta je sledeće, navodi Krlić za Telegraf i dodaje da bi Albanci trebalo najpre da ispoštuju odluku svog Vrhovnog suda i vrate manastiru zemljište koje mu pripada, kao i da očekuje da će u Briselu uskoro tema razgovora s Prištinom biti i kulturna baština.
Iguman manastira Visoki Dečani ahrimandrit Sava Janjić objašnjava da SPC ulaže velike napore da se prištinske vlasti privole da poštuju sopstvene zakone koji i te kako priznaju Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno duhovno i kulturno nasleđe.
- Prećutkivanje identiteta našeg poznatog manastira na KiM predstavlja pokušaj da se negira njegov identitet, iako nigde konkretno ne navode da je to albanski manastir. Manastir može svako da posećuje, ali niko osim SPC nema pravo da organizuje bilo kakve posete investitora radi ulaganja novčanih sredstava. To je deo srpske baštine na Kosovu, kaže Janjić.
Ovo nije prvi put da Albanci pokušavaju da svojataju Visoke Dečane. Početkom godine tvrdili su da je amblem dvoglavog orla na svetoj stolici “jasno obeležje Albanije” i da je shodno tome manastir albanski.
- Njih iritira što je to srpski manastir. Visoke Dečane nikako ne bismo mogli nazvati albanskim kulturnim nasleđem. Zna se ko je ktitor Dečana i ko ih je izgradio. Nazvati ga albanskim nije korektno i to može samo da uradi neko ko je neznalica. Visoke Dečane treba opisivati onako kako je to UNESKO prihvatio. Ovako preciziranje ne smeta jer svako ko bi tamo otišao video bi čiji je zapravo to manastir , kaže Živica Tucić, istoričar religije.
Na sajtu UNESKO-a Visoki Dečani su opisani kao zadužbina srpskog kralja Stefana Dečanskog i kao manastir koji se nalazi u Autonomnoj pokrajni Kosovo. Ni u jednom trenutku se manastir ne naziva kosovskim ni albanskim. Takođe, manastir Visoki Dečani kao i ostali spomenici kulture na Kosovu nalaze se od 2004. godine na listi ugrožene kulturne baštine u svetu.
