Priča o Jovanki Broz (7): Tajne "bele knjige"
Šta je Jovanka Broz mogla da kaže u svojim memoarima? Mnogo, jer je mnogo i znala. Kardelju se jednom omaklo da kaže "kako je drug Tito još nije zamrzio". Dodali bi i pored svih uloženih napora i uprkos ko zna gde ispisanim "dokumentima" i dojavama o njoj, koje su Titu pokazivali, "diskretno, dobronamerno i bajagi prijateljski" da ga, eto, ne bi povredili ili uvredili.
Ranije im to ne bi palo ni napamet, sve i da su nešto i imali, jer bi, s obzirom kakav je Tito bio i kakvog ga narod pamti, ne sumnjamo, tresnuo rukom o sto, sve to pocepao, a njih najurio. Iz "Analize" pažljivom čitaocu ne promiče da je Tito stalno branio Jovanku. "Jeste, govorio je on, bili smo praćeni i ona i ja, prisluškivani, ona to ne može da zaboravi", spominje se, stidljivo i nerado, čak i na jednom mestu u "Analizi".
Analiza "Analize"
Javno strahujući i tvrdeći da bi Jovanka Broz mogla da nanese štetu ličnosti i delu Josipa Broza, njeni protivnici su u sebi drhtali od pomisli da udovica ne kaže kako su postigli da je rastave od supruga ("nisu razvedeni, a nisu ni u braku", reče Lazar Koliševski) a i da ne saopšti po neku pikanteriju o njima. Ispisivali su "belu knjigu" a Jovanku držali na oku. Kad bi se ova požalila da je prate ili prisluškuju, smesta bi odgovorili da se bori za vlast, da je luda, da je negativno uticala na Titov duševni mir i njegovo stanje. Stranice jednog perioda u životu Jovanke Broz ovde se mogu i zatvoriti. Detalje tog perioda, saznaćemo ili ne, onda kad ona bude, i ako bude, htela...
Jedini gostiDruga Jovankina sestra Zora i deca od sestara, uglavnom sjajni mladi uspešni ljudi, trenutno su i jedini posetioci vile u kojoj je prognana Jovanka. Tetka je, naravno, uvek srećna kad dođu, sa radošću i zadovoljstvom otvara vrata. - Teško joj je, veoma joj je teško. Sama je i tužna. Usamljena je, napuštena i izneverena od mnogih prijatelja. To, naravno, nikome ne bi lako palo - rekla nam je sestra Nada. |
Strategija odbrane od Jovanke Broz, kao eventualnog posednika "određenih dokumenata o pojedinim rukovodiocima" ondašnjeg vremena (od kojih mnogi više nisu ni živi), dakle njihova strategija - jer oni baš nisu bili načisto čime ona raspolaže - zasnivala se na tvrdnjama da ona ugrožava funkcionisanje partijskog i državnog vrha duži niz godina. Ona, sama. Ona jedna. Jovanka Broz, supruga predsednika Tita?
Trudili su se na sve načine, birkali ličnosti i pabirčili dokaze, tražili samo ono što je neizostavno protiv Jovanke Broz za dokazivanje unapred postavljenog cilja: ona se "ponaša i deluje neprihvatljivo i destruktivno". Tipična partijsko-birokratska rečenica onog vremena, kad god je nekome trebalo skinuti sako i izuti cipele, a da on uz to još i kaže, da ih nije ni imao. Ništa nisu našli. Luk i voda. Zašto je, i za šta kriva, da su znali, odmah bi rekli. Nikada ništa, javno, narodu nije rečeno.
Zna se međutim, da su svakojake državne tajne službe, vojne, policijske i ko zna koje već sve ne, uredno beležile svakog ko bi se i sekund duže zadržao pred kapijom zgradurine u Bulevaru mira 75, a nekmoli ušao u zgradu, pozvao Jovanku telefonom ili joj uputio pismo. Sve je pedantno upisivano!
Nijedna država na svetu ne bi dozvolila da se tako, kako se ovde, u nas, evo već četvrt veka postupa sa bivšom prvom damom države - Jovankom Broz. Pune tri decenije Jovanka Broz bila je prva dama. To što joj se uz to zalomilo, da postane i voljena supruga Josipa Broza, više je slučaj, no namera... Bila bi, to što i jeste, dan-danji u devetoj deceniji urođeno otmena, dostojanstvena i ponosita, namerno izostavljana - i lepa, da je bila i prodavačica sira na Kalenić pijaci ili supruga kakvog profesora. Što kažu oni s televizije: "Ili jesi, ili nisi!.."
Živa sahranjenaOduzeli su Jovanki Broz pasoš, ličnu kartu, dokumenta. Živu su pokušali da je sahrane. Srećom nisu uspeli. Oduzeli su joj svu imovinu, odeću, nakit, lične stvari, stare fotografije, svu silu dragocenosti i basnoslovno vrednih poklona koje je lično dobila od kraljeva, careva, državnika, glumaca, poštovalaca... Sa nekoliko kesa poslali su je u svojevrsni kućni pritvor. Nikakvo nasledstvo, navodno, nije dobila ni od pokojnog supruga. Supruge običnih muževa ostavinskom raspravom posle smrti jednog od njih naslede nešto od onog što su s mužem stekle u braku. A Jovanka posle trideset godina zakonskog braka sa Josipom Brozom svoju imovinu danas nema. Ponekad, tokom devedesetih godina, tako se priča, nije imala ni za hleb. Preživela je zahvaljujući rođacima i prijateljima. |
Mlađana Ličanka prošla je prethodno pripremnu skojevsku, a potom i četvorogodišnju ratnu golgotu. U dvadesetčetvrtoj, sredinom 1948. Jovanka Budisavljević, udata Broz dobija čin majora i postaje nosilac Partizanske spomenice 1941, najvećeg priznanja za ratne zasluge i učešće u narodnooslobodilačkoj borbi Titove Jugoslavije.
Tito i Jovanka, spomenusmo već, tajno su se venčali 1951. godine, sedam godina po prvom Jovankinom upoznavanja sa maršalom u zimu 1945. godine, kada ju je general Milan Žeželj sa grupom od desetak partizanki doveo u Beli dvor na Dedinju na rad. Kumovi na venčanju bile su tadašnje Titove uzdanice: Ivan Gošnjak, komandant Armije i Aleksandar - Leka Ranković, prvi čovek Ozne i svih sastava jugoslovenske policije.
O venčanju se ćutalo gotovo godinu dana, pa je tek sledeće, 1952. godine narodu kazano da je to Titova nevesta. U vreme venčanja prelepa, otresita i hrabra mlada Ličanka i iskusni Josip Broz disali su kao jedna duša, sve do njegove smrti u maju 1980. godine.
O njenim sudarima i dodirima sa pojedincima koji su sebe zamislili kao glavnog u rečenici "I posle Tita Tito", neku godinu pre, i čitavih osam godina posle Titove smrti, kada Broz već nije mogao da tresne rukom o sto i kaže: "Dosta, miševi, ostavite Jovanku na miru...", pisali smo.
- Nisu prošla ni dva meseca od Titove smrti - priča nam Jovankina sestra Nada, profesorka engleskog - a moju sestru su pod pretnjom oružjem, samo u spavaćici, isterali iz dedinjske rezidencije i uselili je u kuću preko puta ulazne kapije u Beli dvor, u vilu u Bulevaru mira 75, gde i dalje živi. Bila sam tada sa njom. Iznenadno preseljenje Jovanka je užasno podnela. Da nisam bila uz nju, ne znam kako bi sav taj užas preživela, kako bi se sve to završilo...
Ko podiže slušalicu
U zimu 2001. godine Jovanka Broz na stranice novina dospeva zbog "procurele vesti" o neljudskih uslovima života. Bila je hladna zima, vlažna, sa puno snega, decembar, kada je novinar "Vesti" sa fotoreporterom pokušao da stupi u kontakt s njom, uđe u njenu kuću, i javnosti pokaže šta su uradili Jovanki Broz.
Znajući da je advokat Toma Fila dugo bio prijatelj kuće Broz (i njegov pokojni otac Filota bio je njen dugogodišnji iskreni prijatelj) pozvali smo njegovu kancelariju i zatražili Jovankin broj telefona: "Izvolite, nemojte da mislite da nešto krijem, evo broja, ali ne vredi telefon. Na telefonske pozive gospođa Broz ne odgovara. Ne diže slušalicu. Pokušajte pismom!".
Tri pisma, koja smo poslali, ostala su bez odgovora. Odgovor na pitanje ko umesto gospođe Broz u njenoj kući diže telefonsku slušalicu, kad i kome, jer, uverili smo se zvonjava se često čuje u prazno, ostaće bar još neko vreme tajna. Mi nismo uspeli da je saznamo. Ali već sutradan, saznali smo slučajno, u kom grmu leži zec.
