Priča o Jovanki Broz (5): U zatvoru bez rešetaka
Zašto je Edvardu Kardelju, Vladimiru Bakariću, Stevanu Doronjskom, Rati Dugonjiću, Dobrivoju Vidiću, Džemalu Bijediću, Nikoli Ljubičiću, Petru Stamboliću, Lazaru Koliševskom, Stanetu Dolancu, Mitji Ribičiću i nekim drugim za Titovog života, a i potonjim visokim državnim i republičkim komunističkim i armijskim vođama, kasnije i članovima Predsedništva SFRJ smetala Jovanka Broz?
Do kraja potpun i ikada potvrđen odgovor na ključno pitanje Jovankinog dvadesetpetogodišnjeg životnog izgnanstva i zatočeništva, od prve, briljantne novinarske analize britkog pera gospođe Biserke Matić, našeg sadašnjeg ambasadora u Skoplju, koja je serijom tekstova početkom avgusta 1992. godine objavljenih u beogradskim nedeljnim informativnim novinama, pokušala do dođe do tog odgovora do današnjeg dana odgovora zapravo - nema.
Zavera ćutanja
Iako je o akterima "afere Jovanka" pisala dokumentovano, analitički, pitko i izuzetno hrabro, imenom i prezimenom pominjući sve, jednu od tadašnjih najdoslednijih i najpoštovanijih novinara niko nije demantovao ni ono što je napisala potvrdio. Niko je nije pozvao da joj ispriča "još nešto, svoju verziju događaja", što bi bez sumnje bila novinarska poslastica. Ne. Zavera čutanja bila je kompletna. Nikada i ni od jednog zvaničnika, još manje od vlasti, ili nakon sudskog spora nije dobila potvrdu da je to što piše jedna i prava istina. Za pravo joj je davao samo tajni dokumenti Predsedništva SFRJ o Jovanki Broz nazvan prosto "Analiza" koga se, ko zna kako, dokopala.
"Analiza" nabraja suštinu i genezu Jovankinog sukoba sa većinom u partijskom i državnom vrhu, pogotovo sa trojkom Ljubičić - Dolanc - Stambolić. Reč je o knjizi od 212 stranica sa dva priloga od 15 i 5 stranica.U tom dokumentu članovi ondašnjeg Predsedništva SFRJ koje smo spomenuli, rukovodioci Jugoslavije duže ili kraće vreme, i posle Titove smrti, na Jovanku Broz bacali su se blatom želeći valjda "da je umotaju" u koprenu koju sa sebe ne bi strgao ni Baš Čelik, da je bace u zaborav. Redove priče koja sledi, iz tajnog dokumenta Predsedništva SFRJ, pisali su ondašnji ključni politički igrači ne sluteći, ili ne želeći, da znaju da je život pored ostalog i škola verovatnosti, neshvatljivo čudo jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto...
U svojoj nameri spomenuti političari ipak nisu uspeli. Jovanka Broz ne samo da nije zaboravljena, nego postaje srpski brend 21 veka. Modna revija nazvana "Jovanka Broz", održana 25. maja naveće na platou ispred Muzeja "25" maj, delo iskusne beogradske modne kreatorke Tanje Aleksić, kojoj je prisustvovalo 1.200 ljudi, nagovestila je da život baš i ne mora da bude strašna robija, zatvor bez rešetaka i večni očaj. Pozivi da stotinak modela svoje kolekcije "Jovanka Broz" istim beogradskim glamurom prikaže i u Skoplju, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, ali i van granica bivše Juge, svuda gde ima naših stižu sa svih strana ubeljiv su dokaz da ljudima niko nikada neće zabraniti da pitaju: "A šta je sa Jovankom, kako je ta žena..?"
No, vratimo se tajnom dokumentu o Jovanki Broz "beloj knjizi njenih navodnih grehova" ispisanom da je ocrne, konspirativno nazvani, prosto "Analiza".
Dok je Tito bio u punoj snazi i gazda u kući tvorci "Analize" bili su manji od makovog zrna. Kad je Broz onemoćao počeli su da optužuju Jovanku da se meša u državne poslove, ne dozvoljava im pristup predsedniku, da sumnjiči i maltretira sve u rezidenciji, a Titu radi o glavi. Početak njihovog pokušaja odvajanja Jovanke od Tita zanimljivo, poklapa se sa početkom raspada Jugoslavije donošenjem Ustava iz 1974. za koji će se kasnije tvrditi da je osokolio podržavljenje republika na štetu zajedničke Jugoslavije. U martu iste godine Edvard Kardelj je na sednici proširenoj sednici Izvršnog biroa Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije tvrdio je da su stvari otišle predaleko zaključujući "da bi je trebalo potpuno izolirati". Tovariš Bevc, kako je bili Kardeljevo partizansko ime, nije dva dana kasnije, 9. marta, ali ovog puta pred Titom nije ni spomenuo izolaciju Jovanke. Pričao je po svom običaju o sasvim drugim temama. Godine su prolazile, došaa je i maj 1980. godine, Tito je umro, država je počela da se kruni, a oni su i dalje bili opsednuti Jovankom Broz.
Stižu naslednici
Na sednici Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka koji je među prvima "otkrio" da Brozova udovica predstavlja "ozbiljnu opasnost po poredak i zemlju", redosledom utvrđeni prvi "Titić", jedan od osam naslednika iz kolektivnog Predsedništva SFRJ Lazar Koliševski, već devetnaestog dana po Titovoj smrti objavljuje "da raspolaže obimnim materijalom o ponašanju i delovanju Jovanke Broz i da joj treba otvoreno reći da ćemo, ako dalje ovako nastavi, biti prisiljeni da je stavimo pred partijsku komisiju, odnosno da iznesemo pred lice naroda sve šta je radila, i to ne samo u poslednje vreme...".
To "u poslednje vreme", biće ne samo nakon tih devetnaest dana nakon Titove smrti, već po njima svih predhodnih godina, maltene od kako je postala Brozova supruga. Tačno je da je Jovanka ne samo posle Titove smrti, pružala prejak otpor "drugovima" i svakojakim komisijama za koje nije imali pojima ni da su samo zarad nje i osnovane da bi je "držali na oku" i pratili svaki njen korak. Primorala ih je, da se tek što su ispratili brojne goste sa veličanstvene Titove sahrane, sjate u Užičku 15 i Brozovu imovinu navodno spasavaju od nje same, Brozove udovice!?!. Prisutan je bio i strah da bi Jovanka mogla da progovori i upropasti dugo i pedantno stvaranu sliku o njoj kao glavnom krivcu za sve što se dešava s Titom i državom. Ako oni ne optuže nju, mogla bi ona njih.
Čudan brak
Jula 1980. godine Lazar Koliševski, prvi koji je posle Tita kao član kolektivnog Predsedništva SFRJ postao šef rasklimatane države izgovara rečenicu koja objašnjava šta im je bio cilj: "Tako je došlo do njegovog (Titovog) statusa sa Jovankom - nisu razvedeni, a nisu ni u braku". Nisu uspeli, dakle, da ih razvedu, ali da ih rastave jesu.
Osoba van zakona
Ideja obračuna sa Jovankom Broz, Titovom smrću, samo je dobijala na žestini. Najpre su je već u julu 1980. godine, samo što je Tito sklopio oči, brže-bolje iselili iz rezidencije u Užičkoj 15, namerno je smeštajući u kućerinu u Bulevaru mira 75 (nekadašnji Bulevar Okrobarske revolucije) odakle je sa prozora svakodnevno mogla samo da gleda u baštu rezidencije u kojoj je sa maršalom živela gotovo tri decenije. Stavili su je u izolaciju, dali joj status osobe izvan zakona, (bez pasoša i ličnih dokumenata), onemogućivši da bilo šta s njene strane dospe u javnost. |
