Priča o Jovanki Broz (1): Prognana iz javnosti
Priča o Jovanki Broz koja sledi nastala je 2005. godine iz pera Dušana Krajčinovića, novinara i saradnika "Vesti". Njemu je tada prvom pošlo za rukom da Titovu udovicu, posle decenija ćutanja, nakratko izvuče iz duboke anonimnosti u koju se povukla i odobrovolji za razgovor.
USELJENA NA SILU
"Živa sam, vidite!" Jovanka Broz, udovica jedinog predsednika SFRJ, prvi put nije položila buket crvenih karanfila, svog omiljenog cveća, na grob Josipa Broza u Kući cveća, na 25-godišnjicu njegove smrti, 4. maja ove godine. Šta se dešava sa dugogodišnjom prvom damom Jugoslavije? Jovanka Broz već par godina i ne izlazi iz kuće, ni u kupovinu. Jede ono što ima. Jednom nedeljno joj momci iz obezbeđenja (trojica ih je) donose hranu. Kad svrati neko od rodbine, za praznik, ili njen rođendan, na stolu se nađe i voće. U takvim prilikama, kad ima, Jovanka i te kako ume da odabere. Tada, voli da pojede par zalogaja dimljenog lososa ili popije gutljaj dobrog vina. Kao u dobra stara vremena. Ali, to su tek retke prilike.
Iz "viletine i trule kućerine", kako naziva svoj sadašnji dom u koji je na silu useljena i u kome živi četvrt veka, ne odgovara na telefonske pozive. Da li su popravljeni struja i grejanje, zbog čega je zimu provela ispod ćebadi u sobi sa urušenim krovom koji prokišnjava? Koliko je iskrenosti u pozivima zvaničnika da se iseli iz oronule kuće i pređe u stan dostojan njene ličnosti i godina?
Mozaik neispričane priče o Jovanki i njenim poslednjim godinama sa Josipom Brozom popunjava se i ovih dana, ma koliko ona izbegavala da javnosti otkrije svoje uspomene. Nečijom voljom, 81-godišnja udovica Jovanka Budisavljević Broz, još za života Tita u njegovim poslednjim godinama, pa i kada je bio prikovan za postelju, postala je izgnanik iz javnog života. Posle njegove smrti, već dve i po decenije ona je i zatočenik vile u Bulevaru mira 75. Bliži li se kraj toj čamotinji?
Zvonili smo uporno. Sa kraćim prekidima punih pet minuta odlazeći i vraćajući se do zvonca. Četvrtak, 16. jun, oko podneva. Bilo je sparno, slutilo je na kišu... Predosećali smo da nam metalnu, zelenkaste boje - ko zna kad poslednji put ofarbanu - kapiju prostranog dvorišta niko kao i mnogo puta dotad neće otvoriti. Upadljivo širok otvor za poštansko sanduče na kapiji zaličio je na razjapljenu zverinju čeljust.
Jedina stanarka oronule vile u Bulevaru mira 75 na Dedinju, Jovanka Broz - to smo znali od ranije - zbog urušenog krova i posle kiša uvek vlažnih zidova strepi od pljuskova, čak i onih plahih, letnjih. Zbog snegova i zime mnogo je propatila. Strah pripada čoveku isto toliko koliko i sve drugo što ga čini čovekom. Nezdravo je, kažu ostati bez straha, jer to je kao da je neko postao slep.
Momak iz obezbeđenja, nekadašnje Titove rezidencije, preko puta ulaza u vilu u kojoj sada stanuje Jovanka Broz, nemo nas je posmatrao. Gledao je u našem pravcu sa kapije, o ironije, ulaza u Beli dvor, njenog nekadašnjeg doma u kome je tri decenije provela sa Josipom Brozom, maršalom, svojim suprugom. Momak nije reagovao. Ni glasom, ni pokretom. Bio je nezainteresovan. Kao da nas i ne primećuje. To što zvonimo na kapiji gospođe Jovanke Broz, nije ga zanimalo.
Kuća straveU kući strave u Bulevaru mira 75, u kojoj bi i Agata Kristi i Žorž Simenon dobili inspiraciju, Jovanka zimi sedi u kaputu, ogrnuta ćebetom. Televizor je jedino što u kući, na svu sreću, radi. Ona pažljivo bira šta gleda. Ponekad nešto i zapisuje. Ili je bar zapisivala. Uveče,oko deset, ponekad i nešto kasnije, odlazi na spavanje - u onu sobu koja je najmanje vlažna i hladna. Kad nekoga i primi, sedi u omalenoj sobi sa stolom, u kojoj su još i dve olinjale fotelje i komoda, sa Titovom slikom u maršalskoj uniformi na zidu, u jednostavnom ramu. Kad bi joj tek tu i tamo, s godine na godinu, ranije, svratio neko od političara, uvodila bi ga u salon koji samo na prvi pogled može da podseti na nekadašnji sjaj ove vile u beogradskom Bulevaru mira. |
Ohrabreni njegovom nezainteresovanošću, tužni što posle tolike zvonjave niko ne izlazi iz vile, u kojoj znamo da živi nekadašnja prva dama socijalističke Jugoslavije, saputnica nekrunisanog kralja Balkana i Pokreta nesvrstanih, ohrabrilo nas je da na zvonce "legnemo" još žustrije. Uostalom, zato smo i došli, da je sretnemo i razgovaramo s njom desetak minuta, ili makar minut, da samo vidimo da li je živa. Čak smo i lupali po metalnoj kapiji da bismo privukli njenu pažnju. Jednom, dvaput, triput... Možda zvono ne radi. Ima li u kući uopšte struje? Da li je živa? Može li nas čuti?
Otkako je četvrtog maja, na 25-godišnjicu Titove smrti izostao njen buket karanfila koji je uvek dosad oko 7.30 časova polagala na Titov grob u Kući cveća, medijske i čaršijske spekulacije munjevito su se umnožavale: bolesna je, i to teško; ne ustaje iz kreveta; da li je u bolnici; vlast o svemu ćuti? Želja je bila da saznamo istinu, da dobijemo prave odgovore.
Cimali smo kapiju još jače, hvatali za kvaku, jedino ne pokušasmo s onim: "Eheej, ima li koga?!" Niko nije odgovorao. Odjednom, tačno u 11.57, Jovanku je pobedila znatiželja. Nije odolela da vidi "ko to tamo lupa". Zavesa na prozoru, otvorenih metalnih žaluzina, u prizemlju, žustro je razmaknuta. Na prozoru se pojavila Jovanka Broz. Stasita, uredno počešljana, u elegantnoj teget haljini, nasmejana, dostojanstvena.
ZNATIŽELJA POBEDILA
Mahnuli smo joj. Otpozdravila nam je mahnuvši. - Kako ste? - pitali smo prodornim glasom, sa nekih desetak metara. Delila nas je ograda. -Dobro, dobro sam - čuli smo jasno. - Kako je zdravlje? Vidimo da ste zdravi i da dobro izgledate. Lep je dan! - Volim kad je lepo vreme.
- Mi smo iz redakcije "Vesti". Raduje nas što vas vidimo. - Drago mi je što je tako! - Pokušaćemo da preko vaše sestre ugovorimo susret. Voleli bismo da malo popričamo. - Pozdravljam vas, hvala vam... - odgovorila je uz njen poznati šarmantan osmeh. - A, susret?
Samo je slegla ramenima. Mahnula nam još jednom u znak pozdrava i užurbano se odmakla od prozora. Zavesa je ostala odškrinuta. Videli smo da gleda u našem pravcu dok smo odlazili. Iskreno smo se obradovali. Jovanka u 81. godini izgleda zaista lepo, sveže i nasmejana je. Ljubazna prema neznancima, a kad se setila i prepoznala autora ovih redova sa kojim je svojevremeno preko sestre Zore, koja živi u Beogradu, razmenila nekoliko poruka, još se dostojanstvenije ponela.
Zadovoljno smo stigli u redakciju. Pokazaćemo čitavom svetu istinu: Jovanka Broz je, Bogu hvala, živa i zdrava. Supruga Josipa Broza Tita punih 28 godina, ostala je u sećanju mnogih heroina, a kao udovica, igrom sudbine obespravljena - zatočenica na čijoj strani je uvek bila znatiželjna javnost. Jovanka Broz i danas uživa popularnost, a modna revija ovih dana posvećena njenoj ličnosti sluti da bi ona mogla postati unosan srpski brend.
Detinjstvo u LiciU porodici Miće i Milice Budisavljevića u ličkom selu Pećani 27. novembra 1924. rodilo se drugo dete, Jovanka. U crkvi na krštenju držao ju je kum Mića Svilar, a obred obavio dobri pop Rade (Korać) kako ga je narod prozvao. Rade je bio otac filozofa Veljka Koraća i stric čuvenog košarkaša Radivoja Koraća. Jovanka je 1936. dobila i drugu sestru, Zoru, i završila je osnovnu školu. Ali, sve tri su naredne godine ostale bez majke. Otac se preženio i otišao u pečalbu u Kanadu. Sedamnaestogodišnja Jovanka je 1941. postala član SKOJ-a (Savez komunističke omladine Jugoslavija), a sastanci su održavani u njenoj kući. |