SSP danas stupa na snagu

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU stupiće danas na snagu, a njegovo sprovođenje biće jedno od merila za praćenje napretka u pregovorima o članstvu u EU.

Za Srbiju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju merilo za napredak u pregovorima o članstvu u Evropsku uniju

 

Sporazumom se uspostavlja sveobuhvatan ugovorni odnos sa EU i njenim članicama u kojima su prava i obaveze ugovornih strana jasno definisane. Srbija stupanjem na snagu S SP-a dobija status države pridružene članice EU, što je status najbliže veze sa EU koju zemlja koja nije članica može da ima.

Stupanje na snagu S SP-a doneće neke novine poput fazne liberalizacije pristupa javnim nabavkama dve strane i pristupa tržištu nepokretnosti, dok u oblasti trgovine neće biti novih obaveza.

Novinu predstavlja i zaštita od diskriminacije u poslovanju privrednih društava dve strane i legalno zaposlenih državljana. Srbija je dužna da u roku od pet godina od stupanja na snagu SSP-a postepeno ukine prednost domaćih kompanija u javnim nabavkama u odnosu na preduzeća iz EU.

U srpskoj javnosti najviše pažnje je izazvao deo sporazuma koji predviđa da Srbija u roku od četiri godine omogući državljanima članica EU da steknu pravo svojine na nepokretnosti, što se odnosi i na poljoprivredno zemljište.

Ministarstvo poljoprivrede je krajem avgusta najavilo da će zatražiti da se period tokom koga stranci ne mogu kupovati poljoprivredno zemljište produži na još osam godina po isteku roka od četiri godine za usklađivanje.

SSP će zameniti Prelazni trgovinski sporazum koji reguliše trgovinske odnose, ali će sve obaveze iz Prelaznog sporazuma nastaviti da se primenjuju. To znači da će 1. januara 2014. godine biti završena liberalizacija za sve industrijske proizvode poreklom iz EU i za 75 do 80 odsto poljoprivrednih proizvoda, ali će za jedan broj poljoprivrednih proizvoda ostati carina za uvoz iz EU.

Nakon stupanja na snagu SSP-a, nove oblasti koje nisu bile uključene u Prelazni sporazum, biće uključene u ugovorni odnos Srbije i EU, poput političkog dijaloga, regionalne saradnje, kretanja radnika i kapitala, pružanja usluga ili oblasti pravde, sloboda i bezbednosti.

Politički dijalog uključuje približavanje stavova EU i Srbije o međunarodnim pitanjima i razmenu informacija. U oblasti regionalne saradnje, Srbija je dužna da sarađuje s drugim zemljama u procesu stabilizacije i pridruživanja u oblastima obuhvaćenim Sporazumom.