"Basesku nije u pravu, poštujemo nacionalne manjine"
Srpski zvaničnici su, pošto je rumunski predsednik Trajan Basesku kritikovao odnos Beograda prema Rumunima u Timočkoj krajini, ocenili da su prava Rumuna u Srbiji poboljšana.
Basesku je rekao da Srbija "treba da napravi još mnogo koraka da bi postala demokratska država" zbog toga što na "političkom planu" ne shvata da je od "ogromnog značaja" da prizna nacionalne manjine. On je kazao da bi odnosi Rumunije i Srbije bili mnogo sadržajniji ako bi "pitanja Rumuna iz Timočke krajine bila tretirana otvorenije".
Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić rekao je za agenciju Beta da Srbija nikad, ni načelno ni u praksi, nije sprovodila politiku asimilacije manjina.
"Po ocenama Saveta Evrope i Evropske unije, Srbija je na samom vrhu po poštovanju, zaštiti i institucionalnoj pomoci nacionalnim manjinama. Prema tome, mislim da svako moze na nas samo da se ugleda", rekao je Mrkić.
On nije želeo da komentariše izjavu rumunskog predsednika, ali je kazao da ne veruje da je Basesku imao nameru da nešto ružno o Srbiji kaže jer je "lider nama izuzetno prijateljskog naroda".
"Nismo dobili pun tekst istupanja predsednika Baseskua, tako da bi bilo neprimireno da komentarišem njegov sadrzaj", kazao je Mrkić. Državna sekretarka u Ministarstvu pravde i kopredsedavajuća Mešovitom međuvladinom komisijom Srbije i Rumunije Gordana Stamenić rekla je za agenciju Beta da je Srbija postigla napredak u tri ključne oblasti: informisanju rumunske nacionale manjine u istočnoj Srbiji, uvođenju rumunskog jezika u škole na toj teritoriji i ohrabrenju nastavka dijaloga SPC i rumunske pravoslavne crkve.
"Od decembra 2012. godine na teritoriji Bora jednom nedeljno emituje se emisija koja traje 55 minuta, a svakodnevno se emituju vesti na rumunskom jeziku. Počela je i nastava na rumunskom, sa elementima kuture", kazala je ona.
Gordana Stamenić je dodala da je ostalo nerešeno pitanje crkve, ali da će država nastaviti da ohrabruje dijalog SPC i rumunske pravoslavne crkve kad je u pitanju obavljanje verskih službi i građenje verskih objekata.
"Ono što je bilo do države to je urađeno, ostalo je pitanje crkve, ali to nije stvar države jer postoji kanonsko pravo. Mi smo pokušali i nastavićemo da razgovaramo sa crkvenim zvaničnicima", rekla je ona.
