"Srbija je na isteku"

Aforizmom "Mi smo za Evropu važna karika, samo smo se otkinuli s lanca" počinje nova knjiga "Samo da izdrži slamka", autora Radeta Jovanovića iz Užica, jednog od naših najboljih aforističara i satiričara. Završava se konstatacijom: "Odlično se držimo, samo da izdrži slamka."

Rade Jovanović, satiričar

 

Najnovije delo ovog aforističara nastalo je kao izbor aforizama iz prethodnih knjiga, pa je vremenska razlika u nastanku ta dva aforizma četvrt veka. Od tada do sada, ništa se nije promenilo. Jovanović na početku razgovora za "Vesti", uz objašnjenje svoje knjige, kaže:

- Svi kažu sreća je živeti u Srbiji, kakve sam sreće ja ću živeti 100 godina.

Novom knjigom ste hteli da kažete da Srbi i dalje traže slamku spasa?
- Najnovija knjiga predstavlja alegorijsku sliku Srbije koja je u mojoj knjizi iz 1997. nazvana "Srbija na isteku" i ona je asocijacija na knjigu Svetozara Markovića "Srbija na istoku". Predstavlja tužan epilog vrtenja ukrug i tragičan kraj Srba, za koje su kad se podele, malo i četiri strane sveta. Knjiga je ozbiljan dvadesetogodišnji rad paralelnog životarenja države Srbije i srpskog naroda. Knjiga "San" je bukvalno tužan predosećaj laganog atrofiranja Srbije.

U opisu ljudi i situacija u Srbiji niste mogli da izbegnete politiku kao temu?
- Srbi su nacija koja se delila i pre ameba. Ne ohrabruje me fraza naših političara kada govore da su ispunili sve zahteve Evropske unije, a iz dana u dan dobijaju nove koje moraju da ispune. Srpski političari imaju u šaci evropske kolege samo dok se rukuju. S obzirom na situaciju u zemlji, jedino što može da se primeti jeste da su ekspresno savladali engleski jezik, budući da na svaki nalog iz Brisela odgovaraju sa "razumem".

Da li aforizmom može da se promeni svet?
- Aforizam ima veliku ulogu kao terapeutski metod, jer danas postoje lekovi za razne bolesti, a aforizam je jedini lek za glupost. Kada je reč o promeni sveta tu verovatno ne mogu pomoći novinari, a ni aforističari jer, kako bi Njegoš rekao, vaskrsenja ne biva bez smrti.

U Srbiji se ipak ove godine nije slavilo 200 godina od rođenja Njegoša, zašto?
- Tragedija je što danas u Srbiji jedni nemaju para da kupe knjigu, a one druge koji imaju novac knjiga ne interesuje. Na televiziji gledamo "farme" i tako nam se edukuju nove generacije. Razne pevačice i vaspitni saveti ljudi koji poštenim radom ne žele da zarađuju, kod mladih stvaraju iluziju da ne moraju da rade da bi se obogatili.

Dugo ste radili kao profesor srpskog jezika, kakva je situacija u školama?
- Dok sam radio kao prosvetni radnik instinktivno sam predosećao ovakvu situaciju. Administrativci su okupirali škole i uništili entuzijazam pravih boraca za čistotu i vrednost našeg jezika, pa je on danas mešavina koje treba da se stidi Srbija.

Da li je bolje kad aforizam zasmeje čitaoca ili kad ga zaboli?
- Većina čitalaca očekuje da im aforizam izmami osmeh, ali u našoj situaciji taj osmeh moguće je izmamiti samo čitaocu koji će se nasmejati svojoj gluposti. On ima za cilj da zaboli i opomene. Zato su moje omiljene teme Srbija i njeni ljudi, i kako ja to kažem: "Ako te prevare jednom nisi kriv. Ako te prevare dva puta sam si kriv. Ako te okreću godinama, Srbin si."

Užice ima Jugoslovenski pozorišni festival, zašto nema i festival erskog humora?
- Pozorišni festival je srpski hit, dok je erski humor tradicija kojom se veličaju um, hrabrost i snalažljivost Užičana. Zbog toga što erski humor ne košta previše u novcu, ali skupo košta sve pokvarenjake, folere, kukavice i ostalu armiju negativaca. Političari su izračunali da im je jeftinije da plate festival nego da skupo plate smeh na svoj račun, bez koga nema erskog humora.

Rekli ste da užički brend treba da bude erski humor, a ne "lepinja sa sve". Da li to znači da želite da budete poznatiji od Šuljage, glavnog proizvođača ovog užičkog specijaliteta?
- Teško je to uporediti i kao individualni proizvođač erskog umora smatram da imam ozbiljnu konkurenciju, jer puno ljudi obožava užičke specijalitete, posebno komplet lepinje. Ako se pogleda tiraž mojih knjiga, apsolutni sam autsajder u odnosu na čuvenog Šuljagu koji se proslavio kada je napravio lepinju bogatu kajmakom, pretopom i jajima. Ipak, imamo jednu zajedničku tačku, a to su jaja. On se, doduše, malo lakše snalazi za sirovine, a meni je malo teže. Bilo kako bilo, priznaćete, bilo bi malo nezgodno i neukusno biti aforističar bez jaja.

Seks je oduvek bio sirotinjska zabava, ali i tema u vašim knjigama?
- Jedna od osobina prosečnog Srbina je njegov umetnički dojam u aktivnostima vezanim za bračni krevet. O mojim aktivnostima na tom planu lepo se izrazio kolega Milan Beštić iskrenom definicijom: "Volim seks i rado ga se sećam." Ova moja boljka karakteristična je za većinu Srba. Oni su toliko osiromašili da je Srbija trenutno šampion po siromaštvu, jer je ostala i bez sirotinjske zabave.

Šta je u Srbiji najisplativije?
- Jedino znanje koje je kod nas isplativo koristi se u organima bezbednosti. Te službe danonoćno prikupljaju saznanja o tome šta misli njihov narod. Kad se radi o tim ljudima, lično sam vrlo zadovoljan njihovim ponašanjem, jer kad telefoniram oni uvek ćute i slušaju.

Kako biste ocenili svoj status u društvu?
- Situacija je takva da istina mora da se kazuje bez obzira na posledice. Nažalost, posledice su nikakve, jer niko me ne kritikuje, niti sluša. Suočen sam sa najtežom kaznom, a to je anonimnost, jer ko istinu gudi nikad neće biti prva violina.