Kuća Radoja Domanovića u jadnom stanju
Nema te enciklopedije u kojoj ne piše da je jedan od najvećih srpskih satiričara, autora satira "Razmišljanje jednog običnog srpskog vola", "Stradija", "Kraljević Marko po drugi put među Srbima", "Vođa", "Mrtvo more"... rođen Ovsištu, selu udaljenom puškomet od Oplenca i Topole, na putu ka Kragujevcu. Uz osnovni podatak o selu u kojem je 1873. godine rođen satiričar koji je na poseban način žigosao sve mane vremena u kojem je živeo, dodaje se da je Radoje Domanović ugledao svet u kući u kojoj je u to vreme bila i škola gde je njegovo otac Miloš bio učitelj.
Školska zgrada je izgrađena još 1852. godine i u njoj se nastava održavala sve do 1930. godine kada je napravljena nova. Stara zgrada je renovirana tek 1973. godine i više niko ništa nije uradio, već je ostavljena na milost i nemilost vremenu koje toliko nagrizlo krov, grede, unutrašnjost zgrade da je nekakva komisija jednom prilikom zgradu opasala žutom trakom i upozorenjem da je zabranjen pristup zgradi zbog toga što je sklona padu.
Ministri i vođaDomanovićevi savremenici su se vrlo često prepoznavali u njegovim satiričnim pripovetkama. Tako je u "Vođi" karikirao Nikolu Pašića, u "Stradiji" se podsmevao stvarnim ministrima vlada poslednjeg Obrenovića, a umeo je da ošine i samog mitropolita Inokentija. Domanović je i nedvosmisleno ukazao na glavne nosioce zla u zemlji. |
Lična hrabrost
Zapravo, zgradu je nagrizao naš nemar i nesposobnost da poštujemo svoje velikane. Istina, i na prednjoj i na zadnjoj strani zgrade postoji spomen-ploča koja svedoči i govori o tome da je u njoj rođen Radoje Domanović, ali je potrebno mnogo hrabrosti da se tu i priđe, a onaj ko to i učini snosi i ličnu odgovornost za svoju hrabrost i eventualne povrede.
- Ma, kuća je jedna velika bruka za selo Ovsište, za opštinu Topola, ali i za celu Srbiju. Gotovo četvrt veka sam radio u Inzbruku u Austrriji i dobro znam kako Austrijanci, pa i svi drugi narodi, poštuju svoje književnike do te mere da obeležavaju i mesta na zemlji kojom su hodali. Eto, a u našem selu je rođen Radoje Domanović, a mi smo dozvolili da kuća u kojoj je rođen bude u ovakvom stanju. No, znajući nas kakvi smo, nije ni čudo što je Radoje, između ostalih napisao i satiru "Razmišljanje jednog običnog srpskog vola".
- Radoje je umro veoma mlad, u 35. godini života, a da je živ, ovo bi mu bila dobra tema. Nadam se da će se neko setiti, dok kuća ne padne, da je popravi kako bruka ne bi bila još veća nego što je sada - ljut je Radiša Todorović, meštanin sela koji se u Ovsište vratio nakon radnog veka provedenog u Austriji.
Školska zgrada kojoj je u vreme rođenja Radoja Domanovića imala i stan za učitelja danas je prava ruina - krov prokišnjava, grede popuštaju, drvena konstrukcija na terasi zgrade puca i popušta.
Književno pečenje
Još je gore, kažu seoski učitelji Dragan i Svetlana Grujić, u unutrašnjosti zgrade.
- U unutrašnjosti je još veća tuga - sa plafona otpada malter, podovi su puni vlage, u spomen-sobi u kojoj je nekada bila biblioteka police sa knjigama su prazne jer su knjige poklonjene kako ne bi i dalje propadale.
- Istina, imamo neka obećanja da će u toku naredne godine opština Topola uložiti oko 10.000 evra za popravku stare školske zgrade u kojoj je rođen Radoje Domanović i nadamo se da će obećanje biti održano, ali vreme će pokazati da li su naša nadanja opravdana - kaže za "Vesti" seoski učitelj Dragan Grujić.
Učiteljica Svetlana Grujić kaže da se godinama uzaludno nadaju da će propadanje školske zgrade biti zaustavljeno.
Jedini koji može da potvrdi da li će opština Topola uložiti novac u popravku školske zgrade jeste predsednik opštine Topola Dragan Jovanović, ali, i pored nekolko pokušaja da od njega dobijemo bilo kakav odgovor, stiže se samo do ljubazne sekretarice koja "sigurno zna da će zgrada u kojoj je rođen Radoje Domanović naredne godine biti okrečena". Naravno, da li vredi krečiti zgradu koja je sklona padu, može se okarakterisati kao satirično novinarsko pitanje.
Radoju Domanoviću u čast svake godine do sada, a pitanje je kako će biti od sada, u selu je održavana manifestacija Domanovićevi dani satire, koju organizuje Udruženje književnika i Zadužbina Radoja Domanovića. Međutim, meštani Ovsišta na manifestaciju gledaju sa sve manje simpatija.
- Jeste lepo kada se okupe književnici, govore svoje satirične stihove, popiju, pojedu pečenje i odu, ali bi bilo mnogo praktičnije da je svaki od njih doneo bar po jedan crep i do sada bismo prepokrili Radojevu kuću i time sprečili dalje propadanje - kažu meštani Ovsišta uz napomenu da njihove reči nisu nikava satira, već upozorenje svima, pa i gostima koji su posećivali rodnu kuću Radoja Domanovića da uskoro neće imati šta da posete.
Ne zna se ni u čijoj nadležnosti je kuća, koja nije zaštićeni spomenik kulture, ali je navodno "nekad pripadala mesnoj zajednici".
Smrt od tugeRadoje Domanović je rođen 16. februara 1873. godine u selu Ovsište u porodici seoskog učitelja Miloša Domanovića. Majka Radoja Domanovića bila je direktan potomak čuvenog Pavla Cukića i imala je veliki uticaj na obrazovanje, vaspitanje i buntovni duh sina Radoja. Radoje Domanović je najveći deo detinjstva proveo u susednom selu Jaručice gde je završio osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu.
Kao profesor srpskog jezika službovao je u Vranju, Pirotu i Leskovcu, ali je zbog svojih političkih ubeđenja često otpuštan sa posla, premeštan i proganjan. Neko vreme je izdavao i politički list "Stradija", ali se razočaran i bolestan od tuberkuloze brzo odao boemskom načinu života, mnogo je pio i siromašan, usamljen i ogorčen 4. avgusta 1908. godine umro je u Beogradu u 35. godini života. |
