Ko čuva BG splavove: Policajci, ali i ubice, kriminalci i vođe navijača!
Brutalno prebijanje Fedora Frimermana (30), koji je od posledica batina preminuo, pokrenulo je niz pitanja ko su momci koji u noćnim klubovima predstavljaju obezbeđenje i gde je granica njihovog “obezbeđivanja”.
Nije tajna da su mnogi klubovi i splavovi bila poprišta pucnjave, tuča, prebijanja gostiju, sa glavnim akterima - "razbacanim" momcima iz obezbeđenja! Za bezbednost ovih mesta najčešće su angažovani jaki momci koji znaju da biju: ultimat fajteri, kik-bokseri, nabildovani tipovi... koji su najčešće pripadnici navijačkih i kriminalnih grupa.
- Zna se ko to radi, to su uličari, bivši bokseri i dileri, koji za 20-30 evra pristaju da se tako ponašaju, ali njih ne zapošljavaju agencije za obezbeđenje, već oni kojima su potrebni, a zna se ko su ti ljudi. Ceo taj svet povezan je sa mračnim radnjama i
tržištem narkotika, priča menadžer poznate beogradske agencije za privatno obezbeđenje za Telegraf.
On dodaje da će retko koji vlasnik noćnog kluba zaposliti privatnu agenciju jer je to preveliki trošak, a i klubovima se ne isplati da im se “neko sa strane meša u poslove”.
- Da li su kriminalne ili navijačke grupe, potpuno je svejedno. Te grupe koje posluju drže posao s narkoticima i to je jedino važno, a to da rade pod maskom obezbeđenja nije tajna, kaže sagovornik.
Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da je problem s ovom vrstom obezbeđenja nepostojeća zakonska regulativa, koja poslodavcima ni na koji način ne zabranjuje da zaposle nekoga ko ima kriminalni dosije ili neku mračnu prošlost.
Gde je granica (ima li je uopšte)?Na pitanje gde je granica koju obezbeđenje ne sme da pređe, i ko tu granicu određuje iz agencije kažu da za svako radno mesto postoje pravilnici kojima se određuje šta se sme, a šta ne. Kako je zakonski ova oblast neuređena, najveća odgovornost je ipak na samoj osobi: “Na onome ko radi je da izabere da li će svoj posao obaviti profesionalno, ili će da pukne u sekundi i ubije nekog.” |
- Obezbeđenje na splavovima podeljeno je na navijačke grupe, odnosno njihove bosove, koje tako “kupuju poslove”. Neko tvrdi da tu ima i narko-dilera. U lancu su svakako i vlasnici klubova, jer oni svakako ne bi zapošljavali takvo obezbeđenje da su “čistih ruku”, kaže Nikolić i napominje da na ovakvim mestima ni gosti nisu “cvećke” jer kad se uputite u neki klub, ili splav, trebalo bi da znate gde ste pošli.
- Splavovi mu dođu kao siva zona. Ali ono što je bitno je da obezbeđenje ne može da bije goste. To u kriminalnom svetu ne postoji. Čak i mafija svojim gostima garanrtuje bezbednost. Ali kod nas se ne zna ko je mafija, ko gost, dodaje Nikolić.
Broj agencija za privatno obezbeđenje koje posluju u Srbiji gotovo je nemoguće utvrditi, jer su mnoge registrovane kao udruženja građana ili rade pod drugim delatnostima. Veliki broj je registrovan i kao privredna društva. Specijalne dozvole za njihov rad nisu potrebne. Dovoljno je da se registruju.
Ko može da radi kao obezbeđenje?
Mnoge agencije neće ni priznati da se bave fizičkim obezbeđivanjem, već će se sakriti pod veo “tehničkog i digitalnog obezbeđenja”, a u svakoj će vam reći da pri zapošljavanju kandidate proveravaju u MUP-u i sudovima.
- Prvo, muškarac koji želi da se bavi ovim pozivom mora da ima završenu srednju školu, treba da je starosne dobi između 22 i 55 godina, i mora da bude fizički
spreman. Mi pri zapošljavanju obavezno tražimo i uverenje MUP-a da osoba nije
kažnjavana, ali i uverenje iz suda da se protiv njega ne vodi postupak i da nikada nije osuđivan. To je bitno jer može da se dogodi da osoba nije kažnjavana, ali je postupak protiv nje u toku, priča vlasnik jedne agencije za privatno obezbeđenje.
Mnoge od njih, svoje radnike ni ne zapošljavaju, već im isplaćuju dnevnicu “na ruke”, pri čemu nemaju nikakv papir da su zaposleni.
A policija?
Načelnik beogradske policije Mladen Kulibrk potvrdio je da je ova oblast jako neuređena, jer se Zakon o privatnom obezbeđenju nalazi u proceduri i to policiji mnogo otežava posao. Kako kaže, dokle god se ta oblast ne uredi "situacija će biti ovakva”. S druge strane, po njegovim rečima, policija se i u ovakvim uslovima trudi da što bolje sarađuje sa “pravim agencijama za obezbeđenje”.
- Policiji je u interesu da uspostavi dobru saradnju sa svim građanima, a naročito sa onima koji se bave bezbednošću, kaže Kulibrk i pojašnjava da veliki problem predstavlja to što je delovanje obezbeđenja regulisano kroz nekoliko zakona – Zakon o oružju, zatim Zakon o udruženju građana… Svaki od tih zakona može na drugačiji način da protumači situaciju iz oblasti privatnog obezbeđenja i to se najčešće čini kako bi se strane “ogradile”.
Zakon o privatnom obezbeđenju
Donošenjem ovog zakona, na čije se usvajanje čeka punih 13 godina, brojne situacije u vezi sa ovim načinom obezbeđenja, biće jasno definisane. Prva od njih jeste ko može, a ko ne da se bavi ovim poslom, odnosno ko dodeljuje licence za vršenje poslovanja privatnog obezbeđenja. Svaki radnik će biti licenciran, kao i preduzeće koje pruža usluge. Preduzeća za obezbeđenje će biti dužna da svaki ugovor i svako radno mesto koje otvore prijave nadležnoj policijskoj stanici da bi policija mogla da radi kontrolu službe obezbeđenja. Takođe, prekršajno će biti odgovorni i oni koji angažuju obezbeđenje, kao i onaj koji pruža uslugu, ako ne poštuje zakonske uslove.
Ovim zakonom biće regulisano i kako privatno obezbeđenje sme da koristi oružje: - Za vršenje poslova fizičke zaštite, pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje mogu posedovati polu automatsko oružje, pištolj kalibra 9mm, kod kojeg se jednim povlačenjem obarača može ispaliti samo jedan metak. Pravno lice za privatno obezbeđenje ne može posedovati vatreno oružje u broju većem od jedne polovine broja zaposlenih službenika obezbeđenja koji imaju Licencu za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja – sa oružjem – stoji u Članu 24. Zakona koji tek treba da se usvoji. |
