Nema biznisa bez muzike na uvce

- Ugađam investitorima na svaki način, menjam avio karte, organizujem prevoz, pokazujem grad, kad su dolazili Italijani, zvao sam Jadranku Jovanović da peva na italijanskom, Merima Njegomir je pevala Rusima na ruskom, gostim ih od jutra do sutra, kaže za "Vesti" predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma.

- Kao gradonačelnik jedini je smatrao da investitori mogu da dođu u Srbiju, samo ako se "vuku za rukav", tako što im odeš na vrata i predložiš da ulože u Srbiju, otvore proizvodnju i zaposle radnike. Palmin recept za godinu dana zaposlio je više od 500 radnika, a onda su mu se priključili i gradonačelnici ostalih opština u Srbiji kako bi putujući po svetu pokušali da otvore nove fabrike i radna mesta i u svojim opštinama.
 

Koja je tajna uspeha?

- Recept je vrlo prost - nema čekanja! Investitorima moraš doći pred noge i objasniti da je Srbija zemlja povoljna za ulaganje, a kada ti dođu, moraš da ih gostiš, da pokažeš da si dobar domaćin, da obezbediš da ne čekaju dugo na dozvole i ne smeš da dozvoliš da se bez sklopljenog ugovora vrate u svoje zemlje.

Zašto gradonačelnici ostalih gradova ne slede vaš primer?

- Što je do mene, ja sam uradio. Do sada sam više od 40 gradonačelnika vodio na putovanja. Desilo se da je Novi Pazar napravio posao da izveze farmerke u Rusiju, a Trstenik je sklopio ugovor sa fabrikom koja proizvodi avione. Ravanica iz Ćuprije će izvoziti konditorske proizvode u Rusiju. Kada odemo, ja ih sve predstavim. To je taj, to je taj...
 

Sa nekima od njih ste imali probleme...

- Ma da. Gradonačelnika Vranja sam poveo u Rusiju da sklopi posao, kad on ukrao konjak. Došlo mi da mu otkažem hotel, pa da se peške vrati u Srbiju. Predlagali mi da kažem ako me zovu iz medija da se to nije desilo. Kako nije?! Peo se uz stepenice, a prvi stepenik bio malo duži, i kako je koraknuo, iskliznula mu flaša koju je sakrio ispod sakoa, i to pravo pred novinare.
 

Nisu krivi novinari...

- Ma kakvi, oni moraju da napišu. Uvek poludim kada vas ostave da čekate ispred Vlade ili ispred nekog sedišta stranke kao siročići. I kažem: "Alo bre! Uvedi te ljude, daj im nešto da popiju i pojedu, i to su ljudi". Ne! Ostave novinare da ih na ulici čekaju, i po suncu i po snegu po ceo dan dok se oni smisle nešto da izjave. Mnogo me to nervira. Ej, da čekaš po pet sati na ulici, da onaj u odelu izađe da ti saopšti neku glupost.

Vi ste poznati po gostoprimstvu...

- Naši političari nisu navikli da slave slavu, pa da im dođe 30 ljudi u goste. Da daju nešto. Većina je navikla samo da uzme. Nažalost, u Srbiji je malo domaćina, zato nam ovako i ide. Ja ne mogu da budem takav.

Koji to recept primenjujete pa investitori reše da ulože novac baš u Jagodinu?

- Idem im na vrata i vučem ih za rukav. Sve to organizujemo da bude na državnom nivou, preko ambasada i kongresnih centara. Bitno mi je da dođu u Jagodinu, kad se to desi više ih ne ispuštam.

Šta radite?

- Naučio sam od dede. Naša porodica je oduvek bila imućna, bavili smo se poljoprivredom i imali smo dosta stoke. Kada odu na pijacu da prodaju kravu, moj deda i moj otac, deda je govorio da kupca ne smeš da ispustiš. Deda je uvek tražio 1.000 tadašnjih maraka za kravu, bez obzira na to što ona vredi 800. Kad neko priđe i pita pošto je krava, deda ga uhvati za rukav i ne da mu da ode. Priča mu, vidi prijatelju kako je "meka na vime", pa koja je tvoja cena, pa voli decu... Ni ja investitore ne ispuštam.

Znači dedin recept otvara radna mesta?

- Radim sve što treba, ugađam im na svaki način. Menjam avio karte, organizujem prevoz, pokazujem grad. Kad su dolazili Italijani, zvao sam Jadranku Jovanović da peva na italijanskom. A Merima Njegomir je pevala ruskim investitorima kada su dolazili, pošto zna da peva na ruskom. Gostim ih od jutra do sutra. Spremam gozbu da svega ima, od italijanskih specijaliteta do svadbarskog kupusa. I onda uveče pesma, večera i služimo domaće vino i rakiju, i tako do kasno u noć. Pevači im pevaju na uvce. Ujutru ne znaju kako se zovu.

Šta kažu investitori?

- Ne mogu da veruju kako smo ih dočekali, oduševe se. Brat i sestra Andrea i Paola vlasnici firme Andrea konfecioni me zovu ujka. Svaki dan me zovu da me pitaju kako sam i šta radim. Ne mogu da žive više bez mene, postali smo prijatelji.

U stvari, Jagodina je najbolju saradnju ostvarila sa italijanskim investitorima...

- Pa, pročulo se. Poslednji put kada smo bili u Veroni dočekao nas zamenik ministra ekonomije i njihov direktor za strane investicije. Rekli su mi da će italijanske gradonačelnike da pošalju u Jagodinu na praksu. Investicije pet italijanskih firmi raznih delatnosti prešle su 100 miliona evra u Jagodini, a do maja iduće godine zaposliće 1.200 radnika.

Koliko ste fabrika tako otvorili?

- Prvu fabriku je otvorila kompanija Andrea konfezione za proizvodnju zaštitnih navlaka za automobile, koja je u odmah zaposlila 150, a do septembra, prema ugovoru, treba da zaposli svih 520 radnika. Sklopili smo ugovor i sa fabrikom za proizvodnju automobilskih sedišta sa kompanijom Aunde iz Italije, koja će zaposliti 50 radnika, a kompanija Vibac za izgradnju fabrike za proizvodnju poliprofilenskih filmova, lepljivih traka od poliprofilena i kartona će zaposliti 200 do 300 radnika. Sve te fabrike su u industrijskoj zoni, oko 400 metara od međunarodnog autoputa i železničke pruge Beograd-Niš na Koridoru 10. Gradi se i fabrika sira i u posao ulaže kompanija Monte Veronese, a Jagodinu je posetio i Enco Karino, predstavnik italijanske naftne kompanije iz Milana, zainteresovan za skladište Lukoila u Jagodini.
 

Na šta vam se građani najčešće žale?

- Ja nikad ne sedim, a petkom primam građane u kancelariju. Ljudi se najviše žale na sudstvo, da godinama traju sudski procesi i da se ne završavaju, a da oni ne mogu ništa. Dolaze i stari ljudi koji nemaju para da kupe lekove.