I Princip na stubu srama

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je otvoreno pismo evropskim zvaničnicima u kome kaže da RS neće iduće godine učestvovati na manifestaciji Sarajevo - srce Evrope, kojom EU obeležava vek od početka Prvog svetskog rata. Predsednik RS je ogorčen zbog tendencioznog povezivanja Prvog svetskog rata s opsadom Sarajeva (1992-1995), čime se jasno pokazuje da je projekat proslave negativno usmeren ka Srbima.

Heroj: Suđenje Gavrilu Principu i drugim članovima "Mlade Bosne"

 

Dodik u pismu upozorava da je takvo obeležavanje 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata i sarajevskog atentata "još jedan pokušaj menjanja istorije i njenog povezivanja sa skorom prošlošću ove zemlje".
 

Evropa za sve krivi Srbe: Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske

- Iskreno se pitam da li da prihvatim da su ovaj projekat koncipirali ljudi koji ne poznaju osnovne elemente društvenog života u ovoj zemlji, odnosno da u njoj žive tri konstitutivna naroda i ostali, a ne samo jedan narod, ili da su njihove stavove zatrovale neke neobjašnjive kalkulacije - zapitao je Dodik.

Profesor dr Predrag Simić kaže da je dovođenje u vezu Prvog svetskog rata i opsade Sarajeva nedopustivo prekrajanje istorije, a da je Dodik prvi političar koji je na takve tendencije ozbiljno reagovao.

Prekrajanje istorije: Predrag Simić

- Još početkom 90-ih godina su se pojavile knjige koje su u vezu dovodile ta dva istorijska događaja, a Srbi označeni kao glavni krivci. Autori tih knjiga su bili Slovenci, zatim Hrvati i Bošnjaci, a bilo je i drugih u inostranstvu koji su prihvatili interpretaciju da su Srbi krivi za Prvi svetski rat, da li je mlad srpski "terorista" ubio Franca Ferdinanda, što je doveo do strašnog krvoprolića. Sve to proističe iz istorijskog egzibicionizma od zemalja koje su zapravo izgubile Prvi svetski rat, i koje ne žele Srbe u EU - kaže Simić.

On dodaje da su i prethodna i sadašnja vlast u Beogradu odbijale da se ozbiljno pozabave ovim problemom, a da je posledice takvog srpskog stava osetio i na svojoj koži.

- Kod nas postoji tvrdokorno odbijanje da se suprostavi ovakvim tendencijama, osim pojedincima koji se bave ovim problemom. Mi se držimo samo klasičnih tumačenja istorije, i imamo krajnje konzervativni pristup. Moguće je da i vlasti SPS-a namerno ne želi da se bavi ovom temom, jer se odmah dovodi u pitanje istorijsko viđenje njihovog lidera Slobodana Miloševića. Na neki način smo i sami krivi za ovo što se dešava. Tako da ostaje Dodikovo pismo kao kap vode u pustinji - zaključuje Simić.

Princip nije pucao u Beču: Emir Kusturica

Režiser Emir Kusturica ocenio je da je približavanje 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata suprotstavilo brojna tumačenja istorije. - Među autorima nove istorije prednjači Engleskinja Margaret Mekmilan, koja piše knjigu u kojoj, kako kaže, neće štedeti Srbe, a istoričar Kristofer Klark pokret Mlada Bosna je uporedio sa Al Kaidom!

Napomenuvši da "Gavrilo Princip nije pucao na Franca Ferdinanda u Beču, nego na okupiranoj teritoriji", Kusturica je istakao da za Kristofera Klarka to ne bi bio podatak, ali da je za njega to veoma važno.

On je upitao šta bi rekao gospodin Klark kada bi znao da su nacisti prilikom vojnog ulaska u Sarajevo 1941. skinuli mramornu ploču na kojoj je bila posveta mladobosancima?

- Po završetku Drugog svetskog rata tabla je vraćena, a Principove stope utisnute su u asfalt. Most preko puta mesta gde je Princip izvršio atentat dobio je ime Gavrila Principa. Sada treba zabeležiti da je tabla Mlade Bosne ponovo skinuta i da je most koji se zvao Principov prestao tako da se zove - zaključio je Kusturica.

Manifestacija Dani Sarajeva u Beogradu: Jednostrana slika stradanja

Izvinjenje: Otvaranje manifestacije u Beogradu

 

U Srbiji je palo još jedno izvinjenje, doduše nižeg ranga, ali iste konotacije kao i izvinjenja koja su ranije potekla od srpskih zvaničnika. Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Srbije Maja Mićić izvinila se Sarajlijama koji su tokom rata 90-ih bili deca zbog izgubljenog detinjstva i straha koji su pretrpeli. Srpsku decu stradalu u Sarajevu i širom BiH tokom proteklog rata niko nije ni pomenuo.

U sklopu festivala biće organizovana i debata zbog čega mladi iz Beograda o opsadi Sarajeva još uvek znaju malo ili gotovo ništa, ali u svakom slučaju nedovoljno prema mišljenju organizatora nevladine organizacije Inicijative mladih i njihovih donatora - ambasada zapadnih zemalja.

U okviru festivala posvećenog Sarajevu, biće prikazane i kratke poruke Sarajlija koji su u vreme opsade grada bili deca. Tako će Beograđani u narednih nekoliko dana na izložbi u Kulturnom centru glavnog grada moći da čitaju poruke koje će im uporno sugerisati da su odgovorni za strahote dece u Sarajevu.

Kako se Sarajevo u vreme rata ponelo prema Srbima, žiteljima tog grada, nedavno je opisao bivši član Predsedništva BiH Nenad Kecmanović.

"Srbi se sa Sarajevom kao svojim glavnim gradom teško mogu subjektivno identifikovati već samim tim što su iz njega velikom većinom proterani. Već prvih dana rata bezmalo svi kadrovi srpske nacionalnosti koji su se zatekli u Sarajevu na čelu privrednih preduzeća, banaka, medijskih kuća, klinika, fakulteta, škola itd. bili su smenjeni, ukoliko već sami nisu podneli ostavke pod pritiskom nepoverenja bošnjačke okoline.

Zatim su opet, gotovo svi, bili kolektivno stigmatizovani kao izdajnici, petokolonaši, kolaboracionisti itd. zbog čega su usledila masovna hapšenja, pljačkanja, prebijanja, ubijanja, što je rezultiralo bežanjem iz grada, uz predaju stanova, deviza, dragocenosti", naveo je Kecmanović u nedavno objavljenom autorskom tekstu.