Traže milost za vladiku Artemija
Grupa lobista za srpske interese među kojima su član Srpskog nacionalnog saveta u SAD Džejms Džatras, bivši kanadski ambasador u Beogradu Džejms Biset i funkcioner Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Veljko Sikirica potpisnici su peticije i otvorenog pisma srpskom patrijarhu Irineju i Svetom arhijerejskom Sinodu SPC u kojima se traži da se vladici Artemiju vrate sva ovlašćenja i nadležnosti upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom.
- Neshvatljivo je da se dozvoli da se pred očima celog sveta odigrava tužni spektakl nedopustivog i neljudskog ponižavanja vladike Artemija, kaže se u pismu čiji potpisnici ističu da je ovakva akcija baš sada preduzeta jer je Zapad, pre svega Vašington, odlučio da ukloni vladiku Artemija kako bi mogao da "završi" posao na Balkanu.
Lobiranje bez rezultata
|
Američki lobista za srpske interese Džejms Džatras objašnjava da je vladika Artemije simbol otpora Srbije prema nezakonitoj i nepravednoj politici zapadnih sila, koje predvode SAD, da se Kosovo i Metohija oduzme Srbiji.
- Poznajem vladiku Artemija 12 godina, znam njegov karakter, i smatram da su sve ideje o njegovoj umešanosti u navodnu proneveru potpuno neverovatne - kaže Džatras.
Na zvaničnom sajtu Eparhije raško-prizrenske navodi se da je peticija Džatrasa licemerna, jer je on ojadio Eparhiju i gladni srpski narod na Kosmetu, uredno naplaćujući i najbizarnije troškove svog "lobiranja", koji su delom finansirani iz humanitranih fondova za obnovu crkava. Beogradski mediji navode da je Artemija sa lobističkim kućama povezao Veljko Sikirica, Srbin iz Amerike, od koga je vladika za 70.000 evra kupio kuću u Sremčici, iako je nekanonski da ima takvu vrstu imovine u drugoj eparhiji.
Portal ''Vesti-online'' prenosi Vam ceo sadržaj peticije iz SAD:
APEL ZA VRAĆANJE NJEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA, EPISKOPA RAŠKO-PRIZRENSKOG I KOSOVSKO METOHIJSKOG, GOSPODINA ARTEMIJA NA NJEGOVU EPARHIJSKU DUŽNOST
Prva nedelja Velikog posta, 2010. godine
Mi dole potpisani obraćamo se Njegovoj svetosti Patrijarhu IRINEJU i Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve. Uz dužno poštovanje izražavamo našu užasnutost zbog nepravičnog razrešenja Njegovog preosveštenstva, vladike ARTEMIJA dužnosti i obaveza upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom i kosovsko-metohijskom, te zahtevamo da mu se odmah vrate sva ovlašćenja i nadležnosti koje je do sada imao.
Vest o razrešenju vladike Artemija je zaprepastila i ražalostila ne samo pravoslavne vernike srpske nacionalnosti već i sve prijatelje srpskog naroda i pristalice pravde.
Vladika Artemije je poznat u svetu kao pravo i istinito otelotvorenje Srpske Pravoslavne Crkve i srpskog naroda u borbi za iznalaženje miroljubivog i pravičnog rešenja za krizu koja je počela i pre nego što je počela agresija na Srbiju 1999. godine. Od tada pa do današnjeg dana, vladika Artemije, u svojoj odlučnosti i skromnosti , neumorno razgovara i sa prijateljima i sa neprijateljima.
Prevaljuje bezbrojne milje, kucajući na nebrojena vrata kako bi preneo istinsko svedočenje o patnji hrišćanskog srpskog naroda i Crkve u srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.
Bilo da se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama ili Evropi, u Ujedinjenim Nacijama ili u Rusiji ili se susretao sa vladinim zvaničnicima ili običnim građanima, novinarima, akademicima, analitičarima, zakonodavcima, direktorima vladinih resora ili agencija, ljudima svih vera i nacionalnosti, vladika Artemije uvek otvoreno i hrabro, ali tiho i nežno pronosi istinu o stravičnoj i razornoj prirodi politike zapadnih vlada prema Kosovo i Metohiju.
Mnogi njegovi sagovornici se ne slažu sa njegovim pogledima ali ima veliki broj onih koji ga podržavaju. Svi, međutim, pokazuju visoko poštovanje za njegovu odlučnost u traganju za rešenjem koje bi dovelo do istinskog mira i razumevanja, za njegovu ljubav i brigu za svoje mučeničko stado i njegovu nepokolebljivu odbranu pravoslavne, hrišćanske vere.
Zbog toga je neshvatljivo da se dozvoli da se pred očima celog sveta odigrava tužni spektakl nedopustivog i neljudskog ponižavanja vladike Artemija . Ide se toliko nisko da upadaju u njegove odaje u manastiru Gračanica pod ''nadzorom'' stranih trupa u uniformama UN – pa čak i tzv. ''policije'' separatističke , terorističke, albansko muslimanske administracije! – i stavljaju ga, praktično, u kućni pritvor.
Takvo ponašenje prema bilo kojem ljudskom biću, a kamoli Vladici i pastiru progonjenog stada, užasava ljudsku savest civilizovanog sveta zbog cinične nebrige, nepoštovanja zakonske procedure i osnovne pristojnosti.
Nema sumlje zbog čega je ova akcija baš sada preduzeta. Već izvesno vreme sve su jasnije indikacije da su zapadne sile , pre svega Vašington, uznemirene u svojoj želji da ''završe'' posao na Balkanu posebno na Kosovu i Metohiji, odlučile da uklone osobu koja im više od bilo koga drugog, predstavlja nesavladivu prepreku ka ostvarenju tog cilja.
Prema pouzdanim informacijama, prošlog meseca se na sastanku u organizaciji KFOR-a (odnosno NATO) na Kosovu i Metohiji, već razmatralo stanje u pokrajini posle uklanjanja vladike Artemija.
Iako zvanična državna politika Srbije u odbrani Kosova i Metohije nije bila dovoljno jaka koliko je mogla i trebalo da bude, napori sila u pokušaju da nezakonito odvoje pokrajinu od Srbije i ozakone ''vladu'' kriminalne zavere Agima Čekua, Hašima Tačia, Ramuša Haradinaja i njihovih sledbenika, su urodili daleko slabijim rezultatima od očekivanih iako je od bespravnog i poništenog prograšavanja ''nezavisnosti'' februara 2008. godine proteklo dve godine.
Zahvaljujući većim delom napornom radu vladike Artemija veliki broj zemalja u svetu – uključujući Rusiju, Kinu, Indiju, Španiju, Grčku, Slovačku, Kipar, Rumuniju, Brazil, Južnu Afriku, Indoneziju, Egipat, Izarael, Alžir, Argentinu, Meksiko, Pakistan, Maroko, Etiopiju, Ukrajinu, Venecuelu i mnoge druge – podržavaju Srbiju u njenom pravnom i moralnom nastupu da očuva svoju nezavisnost i teritorijalnu celovitost.
Uprkos upornim pokušajima takozvana misija EULEKS nije uspela da nametne svoje prisustvo na severu Kosova i Metohije niti čak da uspostavi svoju vlast u provinciji osim pravnog okvira koji je definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Nije uspeo ni pokušaj separatističke vlasti u Prištini da zatvori takozvane ''paralelne institucije'' u pokrajini (ustvari, zakonita državna tela Republike Srbije) uprkos slabe podrške Beograda tim institucijama. Konstatujemo sledeće:
- Vladika Artemije se oštro protivio poseti američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Pećkoj Patrijaršiji i manastiru Dečani prošle godine; Gospodin Bjaden je jedan od najoštrijih zagovornika nasilja nad Srbima na Kosovu Metohiji, u Bosni i Hercegovini i u Krajinama. Njegovo prisustvo u Peći i Dačanima je isto toliko dobrodošlo i odgovarajuće kao kad bi Osama bin Laden posetio mesto gde se nekada nalazio Svetki trgovinski centar;
- U Kosovskoj Mitrovici je početkom ovog meseca održana vanredna Skupština, uz blagoslov vladike Artemija, kako bi se ojačalo jedinstvo Srba u pokrajini u odbrani njihovih pravnih institucija;
- Neisprovocirane pretnje (neviđene u diplomatskoj tradiciji) ministara inostranih poslova SAD, V.Britanije, Francuske i Italije Vuku Jeremiću da mora da ''ublaži'' svoju retoriku o Kosovu i Metohiji u periodu kada se očekuje savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde; očigledno je da je za Zapadne sile neprihvatljiva čak i verbalna odbrana teritorijalne celovitosti Srbije;
- Vašington je razočaran, jer nije u stanju da ućutka Premijera Republike Srpske Milorada Dodika koji se poziva na prava Republike koja proizilaze iz Dejtonskog sporazuma.
Ukratko, uprkos samo formalnom otporu Beograda, program da se uništi Srbija i Srpska Crkva ne ide kako je planiran. Zbog toga je važno da se prvo uništi vladika Artemije , njihov istaknuti i efikasan glas. To ne treba da nas čudi kad se uzme u obzir zapadna poliotika (prema Srbiji) u poslednje dve decenije.
Gore od napada (na Vladiku) je saznanje da su nasilje protiv vladike Artemija počinile osobe koje je smatrao svojim: osobe koje su to činile u ime Svetog Sinoda i Srpske Pravoslavne Crkve.
U ovom apelu nećemo da se bavimo detaljima neverovatnih optužbi protiv vladike Artemija, sem što želimo da kažemo da se radi o starim optužbama o kojima je Sveti Sinod već raspravljao. Ukoliko tužitelj poseduje neke dodatne, relevantne informacije naka ih objavi. Činjenica da to ne čine govori mnogo.
Vratimo se našem pitanju. Može li biti išta strašnije nego spoznanje da čim se Njegova Svetost, Patrijarh PAVLE , večnaja pamjat, uklonio sa puta da su neprijatelji vladike Artemija u Srbiji – uključujući čak i članove Svetog Sinoda! – počeli da radi u ime svojih stranih gazda? Pogotovo treba istaći da je vladika Artemije izložen napadima , koji se graniče sa linčom, na čijem se čelu nalaze određene vladike (njihova imena su dobro poznata i nećemo ih navoditi).
Oni su zbog svojih doktrinskih programa već dugo ozlojeđeni na vladiku Artemija te veruju da im se sada ukazala prilika da ga unište.
Niko, pogotovo u Srbiji, ne bi trebalo da misli da je moguće skrenuti pogled sa onog šta se desilo vladiki Artemiju, monasima i monahinjama koji su ga branili, da se pretvara kao da krajnji rezultat toga nije eliminacija Srba na Kosovu i Metohiji i da pomisli da će odgovorni za svoju izdaju biti nagrađeni.
Oni koji su počinili nečuveno delo protiv vladike Artemija treba da izvuku pouku iz sudbine Biljane Pavšić pa čak i Slobodana Miloševića koji su čim su poslušno prihvatili zahteve Zapada prestali da im budu korisni i završili na optuženičkoj klupi.
S tim u vezi, kao i na osnovu svega gore navedenog , pružamo punu podršku vladiki Artemiju i apelujemo kod Njegove Svetosti , Patrijarha Irineja i svih članova Svetog Sinoda, da pod hitno preduzmu direkte korake da se zaustavi neljudski postupak protiv vladike Artemija kao i da se omogući da vladika Artemije u potpunosti preuzme svoju eparhijsku dužnost.
Danas se niko ne seća progonitelja svetog Jovana Hrizostoma (Zlatoustog). Tri puta su ga slali u svirepo izgnanstvo. Posle trećeg puta se nije vratio živ. Naš zahtev je presudan ne toliko zbog vladike Artemija, jer je njegovo zaveštanje bezbedno, već zbog svetog dostojanstva samog Svetog Sinoda, Srpske Pravoslavne Crkve i srpskog naroda.
