U Titovom sefu i kraljevo blago
Državna komisija Srbije posle više od 30 godina otvorila je prošle nedelje sef Josipa Broza Tita u Narodnoj banci, ali još nije zvanično saopšteno šta je pronađeno. Prema ranijem spisku Brozove zaostavštine radi se uglavnom o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi, te jednom broju dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević, deviznog i dinarskog novca.
Sef u koji je bilo smešteno 11 vreća, otvoren je u prisustvu tročlane komisije, koju su činili savetnici predsednika Srbije Oliver Antić i Milorad Simić, kao i zamenik generalnog sekretara predsednika Nenad Jevremović, ali bez prisustva pravosudnih organa.
Brozovi naslednici su nezadovoljni što nisu pozvani da prisustvuju a nisu dobili ni zapisnik sa otvaranja, koji je trebalo da bude vođen i dostavljen Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Očekuje se da istim povodom oglasi i prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.
Naslednicima pare od ordenja?Titovo ordenje, prema odluci Predsedništva SFRJ, bez obzira na njegovu vrednost, nije pohranjeno u Narodnoj banci Jugoslavije. Imajući u vidu da neka od tih odlikovanja imaju veliku materijalnu vrednost, predloženo je da porodica dobije kopiju, a da država, zavisno od prirode odlikovanja, ponudi materijalnu nadoknadu naslednicima, dok bi se originalni orden zadržao u javnom vlasništvu. U NBS takođe nisu unete ni spomen-plakete (zlatne i ostale), razne diplome, zahvalnice, priznanja i štafetne palice, ali su evidentirane. |
- Verujem da će i prestolonaslednik da reaguje, jer on kao i drugi potomci kralja Aleksandra Prvog, ima pravo da potražuje svoju svojevremeno otetu dedovinu, koja se zatekla kod Broza i ta imovina ne može da pripadne Brozovim potomcima. Ako oni tvrde da je i to njihovo nasledstvo i ako su nezadovoljni što sad nisu prisustvovali otvaranju trezora, pitam se da li su Titovi naslednici bili prisutni kad je Tito prisvajao tuđe - izjavio je za "Vesti" Dragomir Acović član prestolonaslednikovih savetodavnih tela.
Osim toga, dodaje on, "ovo otkriće sad otvara i novo pitanje: kada će biti otpečaćeni džakovi, sada takođe u državnom posedu, koji se vode kao zaostavština Karađorđevića i za koje vlada Srbije još nije dala saglasnost da se otvore".
Podsećanja radi, dragocenosti i novac koji su se zatekli u Brozovom posedu na dan njegove smrti 1980. po odluci tadašnjeg Predsedništva SFRJ dve godine kasnije su popisani i pohranjeni u trezor Narodne banke. Prema informaciji koja je 28. juna 1982. dostavljena Predsedništvu SFRJ, na spisku zaostavštine nađene u Titovom posedu, a koja je predata Narodnoj banci Jugoslavije, su: zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg, 2.663 velikih i malih zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević (149 komada). Na spisku su još odlikovanja porodice Krađorđević, numizmatički novac, posuđe od srebra sa pozlatom, sitni predmeti manje vrednosti i devize (oko 26.000 dolara i 36.000 nemačkih maraka) i oko pet miliona dinara.
Brozova unuka tuži NikolićaTitova unuka, Žarkova ćerka, Svetlana Broz najavila je da će podneti tužbu protiv Tomislava Nikolića zbog kršenja evropske konvencije o ljudskim pravima i prava na pravično i fer suđenje u ostavinskoj raspravi, jer niko od Titovih naslednika ili predstavnika Prvog osnovnog suda u Beogradu nije bio pozvan na otvaranje depoa. Predsednik države, rekla je ona, daje sebi za pravo da formira nekakvu komisiju koja će ulaziti u privatno vlasništvo naslednika jednog pokojnika čija se ostavinska rasprava vodi punih 30 godina. Međutim, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu Gordana Vuković pojasnila je da je otvaranje sefa isključivo u nadležnosti državne komisije. |
