U Srbiji gladuje 200.000 dece
U Srbiji ima oko 200.000 gladne dece, a prema podacima vladinog tima za smanjenje siromaštva, broj gladnih mališana veći je iz godine u godinu. Ispod apsolutne linije siromaštva u Srbiji živi gotovo 10 odsto stanovništva. Redovi bar za jedan siguran obrok u narodnim kuhinjama sve su duži. Ove godine broj gladne dece veći je u odnosu na prošlu godinu čak za hiljadu.
- Broj siromašne dece stalno se povećava. Mi od 2010. godine pratimo jedan trend povećanja tog broja ljudi kojima nedostaju osnovne namirnice kao što su mleko, meso, jaja, voće i povrće, koji nemaju sredstava za novu garderobu, za školske knjige i kojima škola nije dostupna - kaže Mirjana Maksimović iz Tima Vlade Srbije za smanjenje siromaštva.
Statistika kaže da su najsiromašnija deca mlađa od 13 godina i iz porodica čiji roditelji nemaju završenu osnovnu školu. Kriza se, nažalost, proširila i na druge kategorije stanovništva.
- To su uglavnom deca iz porodica čiji su roditelji ostali bez posla i koji nisu bili u mogućnosti da obezbede minimum sredstava za funkcionisanje svoje porodice - ističe Vesna Milenović iz Crvenog krsta Srbije.
Prema njenim rečima, podaci pokazuju da su južna Srbija, jugoistočna Srbija sa najvećim problemima siromaštva, a da je za efikasniju podršku neophodna reforma socijalnog sistema. Zabrinjava podatak da od 30.000 korisnika narodnih kuhinja svako treće je dete.
Raste broj bolesnih- Zbog siromaštva, neadekvatne ishrane, ali i bombardovanje raste broj bolesnih u zemlji, sve više je karcogenih oboljenja. Na žalost ne vidim da će u skorije vreme biti nekog poboljšanja - kaže dr Vladana Hamović.
|
- Najveća nezaposlenost u Evropi je upravo u Srbiji, ljudi su osiromašili do krajnih granica izdrživljosti. Sramota je što u našoj zemlji ima toliko gladne dece. Apsurdno je da se mi deklarativno promovišemo kao poljoprivredna zemlja, a u stvari to nismo. Imamo sve uslove da agrar radi kako treba i da ne brinemo, ali ništa ne radimo po tom pitanju - kaže ekonomista dr Vladana Hamović.
Stručnjaci podsećaju da put do boljih životnih uslova vodi preko boljeg obrazovanja i zato nije utešno što gotovo 80 hiljada dece školskog uzrasta ne ide u školu.
