Presuda Šešelju 30. oktobra
Haški tribunal je za 30. oktobar zakazao izricanje prvostepene presude lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju.
Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanim u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Optužnica Šešelja tereti za progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti.
Vođa radikala optužen je i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
U završnoj reči, u martu prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude proglašen krivim i da mu bude izrečena kazna od 28 godina zatvora.
Šešelj, koji se brani sam, zatražio je da bude oslobođen zato što "nema nikakvog osnova" za osuđujuću presudu. Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
U međuvremenu, Tribunal je Šešelja tri puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka - pravosnažno na 15 i 18 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od dve godine.
