Posle severa Prištini i stolica u UN

Diplomate EU su u tihoj, ali intenzivnoj kampanji spasavanja sporazuma Beograda i Prištine od potpune propasti, ali vreme curi i sve su manje šanse da se rezultat ostvari do 16. aprila, što je rok koji je Brisel sam sebi postavio za rešenje jednog od najdubljih balkanskih problema. Nema novog Dejtona za Kosovo, a priče o tome da će sada u proces ući Amerikanci su neutemeljene, kaže za "Vesti" Daniel Server, balkanolog, profesor Univerziteta "Džon Hopkins" i američki diplomata.

Kako ocenjujete odluku srpske vlade da kaže "ne" briselskom predlogu i koje su posledice?

- Ja žalim neuspeh u dijalogu i nadam se da će Srbija uspeti da napravi zaokret, za šta još ima vremena. Posledice su jasne - ako dogovora ne bude, neće biti ni datuma za početak pristupnih pregovora s EU i dodatne finansijske pomoći koja bi proistekla. Toga neće i ne treba da bude sve dok se odnosi s Prištinom ne normalizuju. Pod normalizacijom se ne podrazumeva samo reintegracija severnog Kosova, već i završetak kampanje Srbije protiv međunarodnog priznanja i članstva Kosova u UN.

Jednom ste rekli da svaki pregovarač mora da proračuna dobro da li je alternativa sporazumu bolja od njegovog odbijanja. Kako je Srbija izračunala?

- Srpski izbor je srpski izbor. On nije onakav kakav bih ja načinio, jer ja smatram da je Srbiji mesto u EU što je pre moguće. Odluke koje je Beograd dosad donosio vode u značajno odlaganje članstva Srbije u EU.

Da li je ovo šansa da se diplomate SAD umešaju u pregovore, budući da je Evropa ponovo pokazala slabost u rešavanju balkanskih sukoba?

- SAD učestvuju i sada, na margini. Sumnjam da će im njene druge obaveze dopustiti da pojačaju učešće. Evropljani u svakom slučaju imaju značajnije poluge i mislim da Amerikanci žele da Evropljani nastave da vode proces posle jedne pristojne pauze.