Doktor nauka sa osnovnom školom
Jedino bogatstvo koje ne možete da izgubite jeste vaše znanje jer to je jedino što niko ne može da vam oduzme. Ova deviza se u doba krize često citira u Srbiji, ali brojni primeri ljudi koji su diplome stekli na prestižnim svetskim univerzitetima pokazuju upravo suprotno. Država Srbija svetskim stručnjacima traži ogroman novac i primorava ih da na nostrifikaciju diploma stečenih u drugim zamljama čekaju ponekad i čitavu deceniju.
Političari kao zabrinjavajuću činjenicu često ističu da je za jednu malu zemlju od sedam miliona ljudi, kakva je Srbija, mnogo da je za 10 godina napusti više od pola miliona mladih stručnjaka. Najviše fakultetski obrazovanih mladih ljudi iz naše zemlje u proteklih 10 godina otišlo je u Kanadu i Ameriku.
Šta se dešava kada mladi ljudi, poreklom iz Srbije, žele da znanje koje su stekli na fakultetima širom sveta primene u zemlji iz koje vode poreklo? Ništa. Na priznavanje diploma u domovini često čekaju od 5-10 godina jer se još nismo udostojili da znanju iz sveta otvorimo vrata, a stari zakon o visokom obrazovanju nikako da bude zamenjen novim.
Plata kao kazna
Nataša Kočiš, koja živi u Velikoj Britaniji više od 20 godina, govorila je nedavno u srpskom parlamentu u ime 1.600 mladih, okupljenih u Srpskom siti klubu, koji imaju u proseku 30 godina, visoko obrazovanje i govore bar tri jezika.
- Imamo jednog člana koji je doktorirao u Engleskoj, a u Srbiji punih 10 godina čeka na nostrifikaciju diplome. Imamo pozitivnih iskustava kada su se naši zahtevi rešavali za četiri do šest meseci, ali više je onih koji čekaju od dve do 10 godina i još nisu dobili papir koji za njih znači povratak. Problematična je i cena koja na privatnim fakultetima ide i do 2.000 evra, pa ostaje pitanje da li je to za fakultete odličan priliv novca i da li oni žele da se mladi vrate - rekla je Nataša Kočiš. Prema njenim rečima, visokoobrazovani ljudi koji se vraćaju u Srbiju imaju problem i da nađu posao.
- Poslodavac obično traži radnu knjižicu, a zbog prevoda i priznanja diploma nemoguće je da se u nju upiše zvanje. Na taj papir čekaju godinama, pa se dešava da doktor nauka u radnoj knjižici ima upisanu osnovnu školu ili ni to jer se školovao van Srbije. Mnogi odustaju - objašnjava Nataša.
Slično iskustvo ima i Jovana Ružičić, koja svoju nostrifikaciju diploma još nije dočekala. U međuvremenu je po povratku iz Amerike osnovala grupu Povratnici, koja ima 700 članova, uglavnom magistara i doktora nauka.
- Grupu čine visokoobrazovani ljudi koji su se duže vreme školovali i radili u inostranstvu, a zatim se vratili u otadžbinu. Redovno se okupljamo već tri godine i naš broj neprestano raste. Ima nas sa svih kontinenata i iz skoro svih privrednih i obrazovnih grana. Većina ima magistarske ili doktorske diplome - kaže ona.
Magistrirala je odnose sa javnošću na Mičigen univerzitetu, koji se već 10 godina zaredom nalazi među prvih 100 na Šangajskoj listi svetskih univerziteta.
Cenovnik za akademcePriznavanje diplome najjeftinije je ako je radi daljeg školovanja. To na Univerzitetu u Novom Sadu košta oko 200 evra, a u Beogradu 50 i više. Nostrifikacija radi zaposlenja je i u Beogradu i u Novom Sadu od 250 do 600 evra, zavisno od nivoa studija. Na privatnim univerzitetima nostrifikacija košta i do 3.000 evra. |
- Proces nostrifikacije je trajao mesecima jer profesori na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, gde sam pokušavala da nostrifikujem diplomu, nisu znali da li moja magistarska diploma odgovara zvanju magistra ili mastera. Čekajući odgovor radila sam u državnoj firmi na visokoj poziciji, ali s platom kao da imam završenu samo srednju školu. Smatram da proces nostrifikacije diploma treba da se standardizuje, ubrza i da košta manje. Ovakav kakav je predstavlja prepreku povratku znanja u ovu našu zemlju, znanju koje nam je preko potrebno - objašnjava Jovana za "Vesti".
Odbrana od znanja
Podacima Srpskog siti kluba i Povratnika suprotstavio se prorektor Univerziteta u Beogradu dr Miodrag Popović, koji je rekao da je od 2009. godine do danas podneto 922 zahteva za priznavanje strane školske isprave radi zapošljavanja i da je odbijeno samo 11.
Ministrove mukeDojučerašnji ministar u Vladi Srbije Božidar Đelić imao je isti problem. |
- Veći procenat je odbijenih kod zahteva za priznavanje diploma radi nastavka školovanja jer tu imamo mnogo studenata iz arapskih zemalja. Međutim, statistika govori da se najveći broj zahteva reši u roku od četiri do šest meseci, a imamo i šest odsto onih čiji se problem reši za manje od dva meseca - istakao je Popović.
Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da će naredne godine biti donet novi zakon.
- Srbija će iduće godine dobiti novi zakon o visokom obrazovanju koji će, između ostalog, omogućiti i da proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu bude brži, jednostavniji i jeftiniji - najavio je u Skupštini Obradović.
Miljenko Dereta, poslanik LDP-a, misli da je ovde u pitanju sistem samoodbrane jer oni koji donose odluke ne žele mlade ljude s novim idejama, a Sonja Liht je rekla da je nedopustivo za Srbiju da se mladi, koji se vrate s prestižnih univerziteta, zapošljavaju kao da imaju srednjoškolsku diplomu. Zemlje Evropske unije međusobno imaju automatsko priznavanje većine diploma, za šta je nadležan centar ENIC-NARIC, koji postoji i u Srbiji, ali ima isključivo savetodavnu funkciju, pa je njegova delatnost ograničena.
Znanje u inostranstvuJovana Ružičić je u porodici četvrta generacija koja se školuje van zemlje i jedina koja imala problem s nostrifikacijom diploma. |
U Austriji proces priznavanja traje od dve do osam nedelja i košta 150 evra . U Rusiji priznavanje traje do četiri meseca i košta oko 100 evra. U Nemačkoj, proces traje do mesec dana i završava se za 100 evra, u Belgiji do tri meseca, a priznavanje je besplatno. U Srbiji se nostrifikacija nekada čeka i 10 godina, a na privatnim fakultetima za priznanje diplome potrebna je skoro godišnja srpska prosečna plata.