Epidemija lažnih titula (4): Neznalice imaju prednost!
U Srbiji je izgleda bolje imati diplomu nekog od privatnih fakulteta nego prestižnog Harvarda, Jejla ili Sorbone. To govori iskustvo mladih srpskih doktoranata koje je nostalgija vratila kući, da bi u domovini počele njihove muke sa zaposlenjem.
U državnim institucijama po pravilu mesta nema, jer iskustvo kaže da su se tamo nagomilali brojni kadrovi sa partijskim knjižicama. Ne prolaze bolje ni kada sa desetkama u indeksu pokušaju da konkurišu za predavače na nekom od državnih univerziteta. Već par godina unazad kruži anegdota o univerzitetskom profesoru koji nije mogao da sakrije strah da će ga mladi akademci oterati u penziju.
Epidemija lažnih titula:
- Šta će biti sa mnom ako dođu ovi sa Harvarda i Kembridža - zavapila je ova seda glava okoštala u profesorskom kabinetu.
Jedna od onih koji su diplomu stekli van Srbije je Jovana Ružičić. Ona se u Srbiju vratila sa zvanjem magistra za odnose sa javnošću na američkom Mičigen stejt univerzitetu. Za "Vesti" kaže da je ne čudi gomila sumnjivih diploma i plagiranih doktorata, koja je dokaz da smo "otišli u pogrešnom pravcu".
- Znanje je u Srbiji u poslednjem planu. Uopšte se ne ceni, a sadašnje vrednosti u društvu se takve da uopšte ne bih želela da mi deca rastu u takvoj društvenoj klimi. Glavna poruka sada je učlani se u stranke na vlasti i sve ćeš u životu završiti, od diplome neretko sumnjive ili lažne, pa do zaposlenja. To nam govori - ne radite i ne trudite se, zna se jedini način za sigurno uhlebljenje i to u državnim institucijama. Kako će se sa takvima razvijati i ova država i naš narod - pita ova mlada žena.
Koliko se znanje ne ceni, jasno je na njenom primeru. Po povratku iz SAD, uspela je na neko vreme da bude na dobroj poziciji u jednoj od firmi u većinskom državnom vlasništvu. Zbog gotovo nemoguće i skupe procedure nostrifikacije američkih diploma dobijala je platu u rangu službenika sa završenom srednjom školom. Prošle godine je priznavanje diploma navodno uprošćeno i sa fakulteta prebačeno Ministarstvu za obrazovanje, pa bi ovaj posao za "strane diplomce" trebalo da bude i brži i znatno jeftiniji.
- Trenutno ta nostrifikacija ne funkcioniše, možda i zato što se nisu snašli, pa su zagušeni diplomama iz inostranstva - priča Jovana.
Neki opet spakovali kofere
Jovana je otvorila neprofitni Centar za mame da bi pomogla ženama u Srbiji.
- Većina vrlo školovanih mladih ljudi povratnika se sama snalazila i nešto radi, a vrlo malo njih je uspelo da se domogne državnih institucija, ali je pitanje da li je i koliko njihovo znanje iskorišćeno - ocenila je naša sagovornica.
Ne mali broj mladih koji su se vratili kući sa prestižnim zvanjem i znanjem je, kako otkriva, videlo da ne može ništa da uradi, pa su spakovali kofere i opet otišli iz Srbije.
- Ima i onih kao ja koji su pokrenuli sopstveni posao - kaže Jovana.
Napominje i da je u Srbiji uvreženo nepisano pravilo da si sa fakultetskom diplomom završio obrazovanje, za razliku od sveta gde je učenje i usavršavanje proces koji traje čitavog života.
- Zbog sumnjivih diploma i doktorata i ostalih faktora u Srbiji o kojima sam govorila imamo na delu "tri N", neznanje, nesposobnost i nekompetentnost - zaključila je naša sagovornica.
