Ponedeljak 18.03.2013.
05:21

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/helpers/Authoralias.php on line 10

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/helpers/Authoralias.php on line 10

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/scripts/open/print.phtml on line 37

Doktor nauka sa osnovnom školom

Rektorat beogradskog univerziteta
 

Političari kao zabrinjavajuću činjenicu često ističu da je za jednu malu zemlju od sedam miliona ljudi, kakva je Srbija, mnogo da je za 10 godina napusti više od pola miliona mladih stručnjaka. Najviše fakultetski obrazovanih mladih ljudi iz naše zemlje u proteklih 10 godina otišlo je u Kanadu i Ameriku.


Šta se dešava kada mladi ljudi, poreklom iz Srbije, žele da znanje koje su stekli na fakultetima širom sveta primene u zemlji iz koje vode poreklo? Ništa. Na priznavanje diploma u domovini često čekaju od 5-10 godina jer se još nismo udostojili da znanju iz sveta otvorimo vrata, a stari zakon o visokom obrazovanju nikako da bude zamenjen novim.

Plata kao kazna

Povratnici prepušteni sebi: Nataša Kočiš

Nataša Kočiš, koja živi u Velikoj Britaniji više od 20 godina, govorila je nedavno u srpskom parlamentu u ime 1.600 mladih, okupljenih u Srpskom siti klubu, koji imaju u proseku 30 godina, visoko obrazovanje i govore bar tri jezika.


- Imamo jednog člana koji je doktorirao u Engleskoj, a u Srbiji punih 10 godina čeka na nostrifikaciju diplome. Imamo pozitivnih iskustava kada su se naši zahtevi rešavali za četiri do šest meseci, ali više je onih koji čekaju od dve do 10 godina i još nisu dobili papir koji za njih znači povratak. Problematična je i cena koja na privatnim fakultetima ide i do 2.000 evra, pa ostaje pitanje da li je to za fakultete odličan priliv novca i da li oni žele da se mladi vrate - rekla je Nataša Kočiš. Prema njenim rečima, visokoobrazovani ljudi koji se vraćaju u Srbiju imaju problem i da nađu posao.


- Poslodavac obično traži radnu knjižicu, a zbog prevoda i priznanja diploma nemoguće je da se u nju upiše zvanje. Na taj papir čekaju godinama, pa se dešava da doktor nauka u radnoj knjižici ima upisanu osnovnu školu ili ni to jer se školovao van Srbije. Mnogi odustaju - objašnjava Nataša.

Još čeka nostrifikaciju diplome: Jovana Ružičić

Slično iskustvo ima i Jovana Ružičić, koja svoju nostrifikaciju diploma još nije dočekala. U međuvremenu je po povratku iz Amerike osnovala grupu Povratnici, koja ima 700 članova, uglavnom magistara i doktora nauka.


- Grupu čine visokoobrazovani ljudi koji su se duže vreme školovali i radili u inostranstvu, a zatim se vratili u otadžbinu. Redovno se okupljamo već tri godine i naš broj neprestano raste. Ima nas sa svih kontinenata i iz skoro svih privrednih i obrazovnih grana. Većina ima magistarske ili doktorske diplome - kaže ona.

Magistrirala je odnose sa javnošću na Mičigen univerzitetu, koji se već 10 godina zaredom nalazi među prvih 100 na Šangajskoj listi svetskih univerziteta.

Cenovnik za akademce

Priznavanje diplome najjeftinije je ako je radi daljeg školovanja. To na Univerzitetu u Novom Sadu košta oko 200 evra, a u Beogradu 50 i više. Nostrifikacija radi zaposlenja je i u Beogradu i u Novom Sadu od 250 do 600 evra, zavisno od nivoa studija. Na privatnim univerzitetima nostrifikacija košta i do 3.000 evra.

- Proces nostrifikacije je trajao mesecima jer profesori na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, gde sam pokušavala da nostrifikujem diplomu, nisu znali da li moja magistarska diploma odgovara zvanju magistra ili mastera. Čekajući odgovor radila sam u državnoj firmi na visokoj poziciji, ali s platom kao da imam završenu samo srednju školu. Smatram da proces nostrifikacije diploma treba da se standardizuje, ubrza i da košta manje. Ovakav kakav je predstavlja prepreku povratku znanja u ovu našu zemlju, znanju koje nam je preko potrebno - objašnjava Jovana za "Vesti".
 

Odbrana od znanja

Podacima Srpskog siti kluba i Povratnika suprotstavio se prorektor Univerziteta u Beogradu dr Miodrag Popović, koji je rekao da je od 2009. godine do danas podneto 922 zahteva za priznavanje strane školske isprave radi zapošljavanja i da je odbijeno samo 11.

Ministrove muke

Dojučerašnji ministar u Vladi Srbije Božidar Đelić imao je isti problem.
- Žalim što prethodna vlada nije završila ovaj posao i ja sam čekao dve godine na nostrifikaciju diplome sa Harvarda. Zašto se po automatizmu ne priznati sve diplome univerziteta sa Šangajske liste? - zapitao je Božidar Đelić, dodajući da će poslanici Demokratske stranke glasati za bilo kakve izmene o ovom pitanju, koje budu predložene u Skupštini.

- Veći procenat je odbijenih kod zahteva za priznavanje diploma radi nastavka školovanja jer tu imamo mnogo studenata iz arapskih zemalja. Međutim, statistika govori da se najveći broj zahteva reši u roku od četiri do šest meseci, a imamo i šest odsto onih čiji se problem reši za manje od dva meseca - istakao je Popović.
Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da će naredne godine biti donet novi zakon.


- Srbija će iduće godine dobiti novi zakon o visokom obrazovanju koji će, između ostalog, omogućiti i da proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu bude brži, jednostavniji i jeftiniji - najavio je u Skupštini Obradović.


Miljenko Dereta, poslanik LDP-a, misli da je ovde u pitanju sistem samoodbrane jer oni koji donose odluke ne žele mlade ljude s novim idejama, a Sonja Liht je rekla da je nedopustivo za Srbiju da se mladi, koji se vrate s prestižnih univerziteta, zapošljavaju kao da imaju srednjoškolsku diplomu. Zemlje Evropske unije međusobno imaju automatsko priznavanje većine diploma, za šta je nadležan centar ENIC-NARIC, koji postoji i u Srbiji, ali ima isključivo savetodavnu funkciju, pa je njegova delatnost ograničena.

Znanje u inostranstvu

Jovana Ružičić je u porodici četvrta generacija koja se školuje van zemlje i jedina koja imala problem s nostrifikacijom diploma.
- Moj pradeda Ljubomir Spasić bio je pravnik sa Sorbone koji je svoj radni vek proveo radeći kao sudija u Pirotu i Kruševcu. Moj deda Nikola Ružičić je bio doktor nauka sa Praškog univerziteta, bio je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu gde je osnovao katedru za mehanizaciju, a bio je i osnivač brojnih poljoprivrednih fakulteta i viših škola u tadašnjoj Jugoslaviji. Moj otac Siniša Ružičić, student Kolumbija univerziteta u Njujorku, imao je uspešnu novinarsku karijeru u Srbiji. Kao i moji preci, vratila sam se da doprinesem svojoj zemlji posle 11 godina boravka u Americi, ali mi je u tome prepreka nostrifikacija diplome - objašnjava Jovana.

U Austriji proces priznavanja traje od dve do osam nedelja i košta 150 evra . U Rusiji priznavanje traje do četiri meseca i košta oko 100 evra. U Nemačkoj, proces traje do mesec dana i završava se za 100 evra, u Belgiji do tri meseca, a priznavanje je besplatno. U Srbiji se nostrifikacija nekada čeka i 10 godina, a na privatnim fakultetima za priznanje diplome potrebna je skoro godišnja srpska prosečna plata.

2024 © - Vesti online