"Sve veći jaz Vučića i Nikolića"
Sve je veća razlika između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, jer bivši predsednik SNS nije u stanju da prati pormene kroz koje prolazi SNS kaže Samardžić.
Istoričar i jedan od osnivača Liberalnog pokreta Srbije Nikola Samardžić rekao je, gostujući u Kažiprstu 92, da se nada da je predsednik Srbije deo političke prošlosti "u smislu što nije u stanju da daje racionalne i dobronamerne odgovore na pitanja koja su veoma teška i za koje on sam snosi političku odgovornost.
"On je u jednom trenutku dobio političko povrenje i mislim da se kreće u tom pravcu da će to poverenje vremenom gubiti. Vidim i sve veću razliku između njega i novog predsednika SNS Aleksandra Vučića. SNS je pokazala sposobnost da se menja, da uvodi nove ličnosti, nove ljude, i ja ne vidim da je on (Nikolić) u stanju da prati taj proces", kazao je Samardžić.
Na pitanje šta to razlikuje Vučića i Nikolića, Samardžić kaže da se radi o smeni generacija, kao i da je potrebno da se one razlikuju. Danas su na vlasti, kako kaže, političari koji su od njega mlađi i 10 godina i normalno je da se oni razlikuju u svojim stavovima od svojih starijih kolega, što je i normalno, jer ne žele da naprave iste greške.
Danas je, kako kaže, potrebno mnogo vremena da se "razmrse" brojni katastrofalni potezi prethodnih vlada, među kojima nisu samo sporne 24 privatizacije, jer je bilo mnogo više takvih privatizacija, a tu su i pitanja odnosa sa susedima, na primer sa Crnom Gorom koji su dovedeni do usijanja.
Na pitanje zašto je uveren da Vučić može da razreši ta brojna pitanja, Samardžić kaže da on ima realno toliku političku moć i da bi bila velika šteta ukoliko tu šansu ne bi iskoristio. On takođe priznaje i da nije mogao sebe da zamisli da će tako nešto izgovoriti pre deset gododina.
Ovom društvu je, prema rečima Samardžića, potrebna jedna vrsta političke amnestije, u smislu da ne mora svakome u svakom trenutku da se spočitava šta je radio u periodu kada je bilo više grešaka nego dobrih poteza. "I danas u našoj javnosti imate više izrečenih gluposti nego stvarnih sugestija za budućnost“, smatra Samardžić i objašnjava da misli na medijsku stvarnost koja je trovala javnost poslednjih deset godina nakon ubistva premijera Đinđića.
To su teorije zavere, to su svi prosovjetski, antievropski koncepti, to je politička religija, to je korupcija i odbrana korupcije, zloupotrebe kojih smo svi svesni. Sve to je, kako kaže, doprinelo zbunjenosti koje smo svedoci, a to je da danas većina građana smatra da je Kosovo nezavisno, ali kada ih pitate da biraju Kosovo ili EU oni kažu Kosovo.
Samardžić međutim, nije uveren da će nova generacija političara uspeti da zatvori pitanje Kosova, jer je to veoma komplikovan problem u okviru kog treba imati u vidu i ogromne kulturne razlike, poput na primer razlike u jeziku, a o kojima se ne pregovara.
Takođe, postoji i pitanje granica koje političari danas zatvaraju, a prilikom evropskih integracija one će morati ponovo da se otvore kaže Samaržić i dodaje da će Albanci uskoro postati žrtve sopstvenog režima koji ih zatvara unutar jedne male države, dok su u vreme Jugoslavije mogli da svoje poslove šire sve do Slovenije.
