Ministra tužim zbog opoziva!
Ambasadoru Republike Srbije u Austriji Milovanu Božinoviću ove nedelje završio se mandat koji je trajao tri godine i tri meseca, ranijim opozivom bez zvaničnog objašnjenja, a on sa dužnosti odlazi razočaran i najavljuje podnošenje tužbe protiv ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića.
Gospodine ambasadore, završili ste svoj mandat u Austriji. Trajao je tri godine i tri meseca, a ne četiri godine, što se smatra uobičajenim. Zašto?
- Nisam dobio nikakvo zvanično objašnjenje zašto sam ranije opozvan. Svi meni poznati službeni dokumenti Ministarstva spoljnih poslova ocenjuju rad Ambasade pozitivno, najčešće visokim ocenama.
Da li postoji nezvanično o bjašnjenje ili neki poseban razlog?
- Moja smena je usledila na izričito traženje ministra Mrkića koji je mene i mog zamenika kaznio opozivom - najstrožom mogućom kaznom - zbog navodnih propusta na bečkom aerodromu prilikom njegovog tranzita za jednu drugu zemlju. Nevolja je u tome što problem na bečkom aerodromu - inače potpuno benigan i beznačajan - nije napravila Ambasada nego sam ministar Mrkić.
Zbrka na aerodromu
O čemu se radi?
- Ambasada je, čak u pojačanom sastavu, bila na aerodromu i po instrukcijama austrijskog protokola preduzela sve uobičajene mere. Ministar je obavešten gde treba da se pojavi, ali je on, na svoju ruku, otišao na drugi izlaz gde ga, naravno, niko nije očekivao pa je aerodromska kontrola tražila da ga pregleda. To ga je toliko razbesnelo da je mog zamenika smenio za manje od sat vremena, a mene, takođe po najkraćoj proceduri, za par meseci. Pri tome ja uopšte nisam bio na aerodromu nego na drugom poslu po odluci istog ministra. Kažnjen sam po "komandnoj odgovornosti" za događaj kojem nisam prisustvovao niti sam za njega bio zadužen.
Da li je slučaj ispitala disciplinska ili neka druga nadležna komisija?
- Nije, jer je ministar to izričito zabranio. Da pojednostavim: ne postoji nikakav propust Ambasade na aerodromu u Beču, što je lako proverljiva istina. O tome svedoči i stav austrijskog Ministarstva spoljnih poslova o ovom događaju, što ministar takođe ignoriše. Ministru je bio potreban ovaj nameran "faul" iz sasvim drugih razloga. Kolege u Ministarstvu sa kojima sam razgovarao znaju da ova osveta ima političku pozadinu. To mi je uostalom otvoreno rekao jedan od nevoljnih egzekutora ove "akcije".
Kakvu pozadinu?
- Priča je kompleksna, seže u prošlost i, ubeđen sam, nema veze sa aktuelnom Vladom i njenom politikom. Ministarstvo spoljnih poslova nema nikakvu ulogu u vođenju srpske spoljne politike jer je marginalizovano i bez ikakvog javnog autoriteta. Ni politički vrh ni šira javnost ne zanimaju se za prilike u njemu. Budući da ovu ustanovu poznajem "iznutra", odgovorno tvrdim da je došlo do jednog dosta bizarnog obrta - da uzdanice Ministarstva iz 90-ih godina, najčešće "kadrovi" JUL-a, protumače pobedu predsednika Nikolića kao priliku da izravnaju račune sa onima koje smatraju krivim što od 2000. godine nisu bili na vlasti. Ja sam u tom pogledu dosta eksponirana meta, jer sam još od ranih 70-ih godina prijatelj Zorana Đinđića, zbog čega sam tokom 90-ih bio u izolaciji i pod stalnim sankcijama tadašnjeg ministarstva. Na više diplomatske pozicije su me vratile petooktobarske promene i to sad treba da bude anulirano. Ne igra nikakvu ulogu da sam diplomatski profesionalac i da nikad nisam bio u nekoj partiji. Dovoljan je jedan tako smešan povod kao navodni incident na aerodromu da bi me, u minut do 12, oterali iz Ministarstva.
Srbija da bude normalna država
Šta planirate sada?
- Tokom ove nedelje će moj advokat podneti tužbu protiv ministra Mrkića zato što je sprečio da nadležne institucije Ministarstva ispitaju tačnost njegovih optužbi i zato što je obmanuo Vladu da je Ambasada u Beču učinila neki propust zbog kojeg bi bilo kakva kazna, a naročito najstroža, bila opravdana.
Tužba protiv ministra je u najmanju ruku neobičan potez.
- To je na prvi pogled neobičan potez s ciljem da Srbiju učini "običnom", normalnom državom. Javnost treba da zna za neke važne činjenice koje bi lako mogle potonuti u stihiji naše često neprozirne svakodnevice. Od opštijeg je značaja da se postavi pitanje kako se smenjuje jedan ambasador. Ako pred ovakvim ispadima zažmurimo, ne treba da nas čudi što smo na dnu svetske lestvice po kriterijumima pravne države. Takođe, zašto niko nije video - ili nije hteo, nije smeo da vidi - da Srbija, duže od jedne decenije, na svoja diplomatska predstavništva u Beču baca 100.000 evra godišnje, iako je ušteda bila moguća, evidentna i relativno lako izvodljiva. U tih 100.000 evra godišnje koje smo uštedeli spada i smanjenje troškova ambasadorske rezidencije za jednu trećinu, što sam takođe sproveo u toku ovog mog krnjeg mandata. Takvog razbacivanja novca ima u srpskoj diplomatiji mnogo i ta pojava zaslužuje da hitno bude istražena. Trudiću se koliko mogu da ove činjenice budu poznate javnosti i da ne ispadne da je dovoljno da vas oteraju pa da ove uznemiravajuće istine budu zataškane.
Koja je vaša poruka?
- Pitam se kome je uopšte danas potreban "podvig" kao što je ovaj ministra Mrkića - da izazove incident u jednoj prijateljskoj stranoj državi, da se onda "vadi" drakonskim kažnjavanjem očigledno nevinih saradnika ambasade i da se diplomatski kor u Beču i Beogradu bavi ovom neveselom istorijom. Verujem da sudski proces, kao poslednja raspoloživa instanca, može pomoći da se ove činjenice razjasne i, što je najvažnije, da se u raspravu o tako vitalnoj službi kao što je diplomatija uključi i javnost. Tome ću konstruktivno i bez ikakvih karijernih ambicija - odlazim u penziju - nastojati da doprinesem.
Vaše reči deluju ogorčeno i prejako. Da li možda preterujete?
- Ni najmanje, sve je u stvari mnogo gore i jadnije. Moji nesporazumi sa tom, po političkoj genealogiji julovskom grupom počeli su ranije, odmah po mom dolasku u Beč novembra 2009. U Beču me je šokiralo saznanje da je Srbija od 1998. godine, a to je vreme kad JUL preuzima sve poluge vlasti, bacila preko milion evra plaćajući astronomsku cenu za potpuno nepotrebne prostorije svog Konzularnog odeljenja. Iznajmljivanje apsurdno velikih prostorije ne može se objasniti bez podsećanja na politički mentalitet i opsesije tadašnjih vlasti - pre svega na njihov plan da među našim građanima u inostranstvu (u Beču ih je preko 150.000) stvore i usmeravaju jedno borbeno jezgro "pravovernih" radi odbrane režima. Događaji su krenuli drugim smerom i za tih 1.100 kvadratnih metara poslovnog prostora uredno je, duže od decenije, plaćana mesečna kirija iako ničem nisu služili. Moje insistiranje da odmah iznajmimo druge prostorije - mesečna kirija je danas za čitavih 7.000 evra manja - konfrontiralo me je sa ovom strukturom u MSP jer su ocenili da u stvari napadam jednu karakterističnu zaostavštinu iz 90-ih godina. Opstrukcija da se prostorije menjaju trajala je čitavih devet meseci tokom 2010. godine (od januara do oktobra), što znači da je samo u tom periodu Srbija bacila preko 60.000 evra. Sve ovo se neupućenom čitaocu može činiti bizarno i neverovatno. Pošto se radi o dokumentima u koje javnost ima pravo uvida, najbolje da svako sam proveri.
Diplomatiju napuštate ljuti i uvređeni?
- Razočaran i zabrinut. Bio bih razočaran da se pokaže da Srbija nema snage da pogleda istini u oči i razjasni sebi i svetu kako je bilo moguće da za desetak godina baci milion evra, umesto da se davno razračunala sa promašenim ideološkim projektima svojih "lidera" iz poslednje decenije prošlog veka. Više je nego zabrinjavajuće da jedan ministar - čak i ako se sticajem okolnosti našao na tom mestu - do te mere ignoriše zakone, institucije, moralne obzire i elementarnu logiku i da iza kulisa sadašnje borbe Srbije za izlazak iz teškoća sprovodi svoje male deplasirane ratove i političke osvete. Da je poštovao zakon, ministar nijednu odluku nije smeo doneti bez prethodnog stave nadležne komisije. Učinio je pravni varvarizam koji ne mogu da oprostim. Znam da su atentatori na Hitlera imali pravo da pred nadležnim sudskim većem iznesu svoju odbranu, a da je jednom srpskom ambasadoru i njegovom zameniku to uskraćeno. Takođe: da li je logično da sve vreme dobijate visoke ocene za svoj rad od nadležnih državnih organa, da na svoju inicijativu i uz mnogo otpora uštedite državi 100.000 evra godišnje, a onda vas, uz uvrede i pretnje, kazne prevremenim opozivom jer je sujeta ministra bila povređena - i to njegovom krivicom.
