U otadžbini ne priznaju ni Oksford
Bilo da su fakultetsku diplomu stekli na prestižnom ruskom Univerzitetu Lomonosov ili najuglednijem i najstarijoj visokoobrazovnoj ustanovi u anglofonskom svetu - Univerzitetu Oksford, kada se vrate u otadžbinu srpski studenti imaju problem da im se priznaju stečena zvanja. Osim što je procedura nostrifikacije za nekog koga traži posao izuzetno spora, ona je i skupa.
Kako tvrde u OSSI-ju (Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu), priznavanje strane diplome na univerzitetima u Srbiju košta od 100 do 200 evra ukoliko je potrebno radi nastavka školovanja i od 240 i 1.110 evra za profesionalno priznavanje, odnosno za tržište rada. Na privatnim univerzitetima poput Megatrenda i Singidunuma cene su još više, pa ukoliko žele na njima da nastave školovanje, studenti moraju da plate 1.730 evra, a ako su studije završili i žele da se zaposle moraju da izdvoje oko 2,880.
- Pravila ne postoje. Kod nas proces priznavanja diploma traje od tri meseca do tri godine. Studiram ekonomiju na Sapijenca univerzitetu u Rimu, i kada završim, ukoliko želim da radim u Srbiji, mene će nostrifikacija koštati više nego godina studiranja. Očekujem da će to biti negde između 500 i 1.000 evra. Meni sada Italija plaća školovanje, a Srbija mi onemogućava da se vratim i tražim posao u struci. Eto, samo kucamo na vrata koja niko ne otvara - kaže Bojan Aranđelović iz OSSI tima za priznavanje stranih diploma.
Ljubinki ne priznaju ni titulu magistra
Ljubinka Nikolić
Ispovest Ljubinke Nikolić, magistra geografije sa Hanter koledža u Njujorku koja već tri godine ne može da nostrifikuje diplomu na Geografskom fakultetu u Beogradu, otvorila je mnoga pitanja.
Nikolićeva koja osim što je magistrirala geografiju u SAD, ima i diplomu inženjera geologije Univerziteta u Beogradu i titulu magistra unutrašnje dekoracije Akademije u Firenci, ne može nikako da položi ispit kod profesorke Mila Pavlović, odranije poznata po najmanjoj prolaznosti na Univerzitetu. |
Zbog svega navedenog, mnogi studenti, dodaje i odustaju od povaratka, kada vide šta ih sve čeka na putu priznavanja znanja stečenog u inostranstvu.
- Odredbe lisabonske konvencije i Bolonjske deklaracije kod nas se ne poštuju. Naravno, trebalo bi da postoji posebna regulativa kada je reč o specifičnim studijama, kao što su medicina ili pravo međutim ovde svi imaju problem. Dešava se da ako na primer podnesete molbu za priznavanje diplome na Univerzitetu u Novom Sadu, oni vam to odbiju, a ako podnesete Singidunumu, oni je nostrifikuju. To znači da univerziteti imaju preveliku autonomiju, nemaju jasno definisane statute i da jednu istu diplomu svako tretira na svoj način.
Traže izmenu zakonaU OSSI-ju navode da proces priznavanja diplomi u Austriji od dve nedelje do najviše dva meseca i košta 150 evra. U Nemačkoj je cena oko 100 evra, a postupak traje do mesec dana, dok se u Belgiji čeka tri meseca, ali je priznavanje diploma besplatno. Zbog svih muka i novčanih izdataka koja moraju da plate, studenti iz OSSI-ja koje zastupa interese više od 500 akademaca u svetu i Nacionalni savet za visoko obrazovanje traže izmenu Zakona o visokom obrazovanju u Srbiji i osnivanje centralizovane agencije, koja bi priznavala strane diplome, umesto fakulteta, kako se to sada radi. |
- Recimo, i student mašinstva sa Harvarda morao je ovde da polaže razliku u ispitima, a poznato je i da je ambasada Velike Britanije u Beogradu reagovala jer na Beogradskom univerzitetu nisu želeli da priznaju diplome sa Kembridža i Oksforda.
Slično je i sa Rusijom, sa kojom čak imamo i bilateralni sporazum o priznavanju diploma potpisan još 1988. godine između SSSR i SFRJ, koji se takođe ne poštuje - objašnjava Aranđelović.
