U otadžbinu, uprkos svemu
Odlaskom svojih stanovnika "trbuhom za kruhom" Srbija godišnje sa mape briše grad veličine 35.000 stanovnika. U pečalbu na rad i na školovanje uglavnom idu mladi, a tek poneko se vrati u otadžbinu i sa zvanjem prestižnih svetskih univerziteta, i tada se suočava sa mnogim problemima.
Da nije lako priznaje većina malog broja povratnika, od kojih neki dignu ruke od svega, i ponovo odu iz matice. Kako pomoći države nema u želji da opstanu i pomognu Srbiji, diplomci su se samoorganizovali.
Garaža u Leskovcu draža od karijere
Jedan od OSSI-jevaca Vladimir Prokopović je doktorirao biohemiju u Berlinu sa 26 godina. Nedavno je u garaži rodne kuće u Leskovcu pokrenuo fabriku kućne hemije, iako je u Nemačkoj imao sjajnu perspektivu za budućnost i bavljenje naukom.
Aleksandar Jakovljević, predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), jedan je od onih koji se vratio posle školovanja na univerzitetima pravnih nauka u Americi i Nemačkoj. On objašnjava za "Vesti" da OSSI okuplja više od 10.000 mladih državljana Srbije koji se školuju širom sveta, od SAD do Australije, ukazujući na to da je ogromni stručni potencijal van granica.
- Članovi OSSI su državljani Srbije, deca dijaspore, i ima ih jednako i na master i doktorskim studijama. Prisutni smo na najboljim svetskim univerzitetima, od Harvarda i Oksforda, do Kembridža i Sorbone. Pre svega smo studentski servis, prva pomoć za sve koji bi na studije u inostranstvo. Kada sam odlazio u SAD, krčio sam put sam, a danas mi dajemo sve informacije, od uslova studiranja, konkursa i stipendija, do kontakata i iskustva stranih studenata i diplomaca - kaže Jakovljević.
Osim bavljenja nostrifikacijom diploma, OSSI razvija i veliki projekat povratka u saradnji sa privatnim kompanijama u Srbiji.
- Naša članovi su bili uključeni u proces olakšanja nostrifikacije koja je bila dečja bolest broj jedan ove države, pa je sada ta procedura negde i deset puta jeftinija i značajno uprošćena. Osim pomoći mladima koji bi da se sa diplomom i svetskim znanjem vrate u Srbiju, pružamo i pomoć mladim stručnjacima da samostalno pokrenu biznis - kaže Jakovljević za "Vesti". On dodaje da su OSSI-jevci upregli svoje snage kako bi uspostavili vezu između privatnih kompanija u Srbiji i mladih i školovanih stručnjaka.
Da problema i prepreka ima još, za "Vesti" ukazuje Jovana Ružičić, osnivač udruženja Repats Srbija koje okuplja mlade i školovane povratnike. Za sada ih je blizu 1.300.
Ona je američki đak, a u zemlju se vratila sa zvanjem magistra za odnose sa javnošću. Kao najveće probleme visokoobrazovanih povratnika, akcentira partijsko zapošljavanje, sistem koji neguje i podržava prosečnost i kočenje inovacija. Ističe da je primarni cilj organizacije u kojoj su povratnici sa šest kontinenata i iz skoro svih privrednih i obrazovnih grana, reintegracija u srpsko društvo.
U Beču 6.000 srpskih studenata
Aleksandar Jakovljević objašnjava da je najviše srpskih studenata u Austriji, u ogranku OSSI u Beču oko 6.000, a da su inače najbrojniji ogranci u SAD, Velikoj Britaniji, Belgiji i Švajcarskoj, a raste njihov broj u Kini. OSSI je krajem jula svečano u Skupštini Srbije proslavio 19. rođendan a među gostima je bio i jedan od osnivača - Vuk Jeremić.
- Organizujemo mesečne susrete prilikom kojih razmenjujemo praktična iskustva i korisne informacije vezane za povratak. Cilj je da pomognemo što većem broju povratnika da istraju i podržimo ih kroz resurse i kontakte naše grupe da znanjem i iskustvom doprinesu boljitku Srbije - kaže Jovana Ružičić, ističući da ovo udruženje radi i na dijalogu matice sa brojnom dijasporom koja je željna i voljna da pomogne.
Jovana je prešla trnovit put po povratku. Posle rada u jednoj od državnih firmi, gde je zbog komplikovane nostrifikacije diplome bila prinuđena da radi sa srednjom školom i prima platu po toj sistematizaciji, pokrenula je neprofitni Centar za mame i 2009. dobila priznanje kao jedna od 30 najboljih preduzetnika mlađih od 30 godina.
Dragocenost dijaspore
- Tehnologija je omogućila da se povežemo, a to ne koristimo. Verujem da bi uspostavljanje odnosa između naših firmi i vladinih institucija sa njihovim kolegama iz dijaspore donelo poboljšanju situacije u Srbiji, i poslalo važnu poruku tim ljudima, a to je da se ovde njihovo znanje ceni i da je potrebno. To bi možda bio prvi korak ka povratku - kaže Jovana Ružičić.
- Nostrifikacija je uprošćena, prebacivanjem sa fakulteta na Ministarstvo za obrazovanje, ali trenutno ne funkcioniše, možda i zato što se nisu snašli, pa su zagušeni diplomama iz inostranstva - kaže naša sagovornica, objašnjavajući kako sve ide sporo i traljavo.
