"Srbija mora da prizna strane diplome"

Aleksandar Jakovljević, uspešni student finansija na prestižnom američkom koledžu Sent Frensis koledž u Njujorku i potpredsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, nedavno je sa delegacijom humanitrane organizacije "Srbi za Srbe" stigao u selo Drenovac kod Vranja da pomogne siromašnoj šestočlanoj porodici Antić o kojoj je čitao u "Vestima".

Aleksandar Jakovljević, potpredsednik organizacije srpskih studenata u inostranstvu

Organizacija "Srbi za Srbe" odlučila je da pomogne porodici s četvoro dece i organizovala humanitarno veče u klubu Teraš Lounge u Beogradu. Uspeli su da sakupe oko 1.000 evra za Antiće.

Tradicionalna letnja Skupština OSSI-ja ove godine se održala na Belom dvoru u Beogradu, uz prisustvo porodice Karađorđević.
- Tema Skupštine je bio povratak, u stvari mere i potezi koji treba da pospeše proces povratka mladih stručnjaka u Srbiju. Govorili su princ Aleksandar, generalni sekretar SANU prof. dr Dimitrije Stefanović i direktor Diplomatske akademije MSP ambasador Božin Nikolić, specijalni izaslanik ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, kao i uspešni povratnici u Srbiji. Imao sam prilike da pred oko 100 gostiju govorim ispred OSSI-ja.

Kad ste otišli u Ameriku?
- Još u srednjoj školi roditelji su počeli da mi pričaju da bi trebalo da odem u inostranstvo da se obrazujem, da uvek mogu da se vratim ako to želim. Otišao sam u četvrtu godinu srednje škole u Kaliforniju, grad Epl Velej, na sat vremena od Los Anđelesa. Živeo sam u američkoj porodici 11 meseci i sa njima sam još u odličnim odnosima. Pohađao sam srednju školu i na kraju završio kao drugi u klasi od ukupno 450 đaka.

Odlučili ste se za koledž u Njujorku i studirate finansije.
- Prijavljivao sam se za razne fakultete u Americi i na kraju odlučio da odem na Sent Frensis koledž u Njujorku, koji pohađam već tri godine. Dobio sam punu akademsku stipendiju, koja je sada oko 23.000 dolara godišnje, posao u školi i šansu da budem deo vaterpolo tima koji je već nekoliko godina u samom vrhu američkog vaterpola. Studiram ekonomiju, tačnije finansije i član sam raznih klubova u školi (ekonomskog kluba, istočnoevropskog kluba itd.).

Radovi koje ste već objavili doneli su vam profesionalne privilegije?
- Septembra prošle godine, na Dan američkog ustava, imao sam privilegiju da pred profesorima, zvaničnicima škole i studentima držim govor o razvoju srpskog Ustava i uticaju evropske i američke pravne tradicije na uređenje srpskog pravnog sistema. Između ostalog, ta čast mi je dodeljena delimično zbog svoja dva rada o poređenju srpskog i američkog pravnog sistema kao i radu o uticaju religije na razvoj američkog društva.

Dobili ste i nagrade.
- Sve moje aktivnosti u školi nagrađene su ovog aprila kada sam pozvan da se priključim školskom društvu Duns Scotus Honor Societdž (Jovan Duns Skot je bio franjevački teolog) gde samo najbolji studenti imaju priliku da se učlane. Članstvo je doživotno, što je dodatna čast, ali i obaveza. Svakog semestra do sada sam bio na dekanovoj listi najboljih studenata.

Osim škole, posvetili ste sebe organizaciji srpskih studenta u inostranstvu?
- Iako škola pruža svojim studentima neverovatne šanse (od januara do maja škola mi plaća da studiram u Berlinu), najviše se posvetio radu u Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu (OSSI). To je organizacija koju su osnovana 1997. godine osnovali naši studenti u Engleskoj i Americi (među njima su bili i Vuk Jeremić i Jovan Ratković). Trenutno ima oko 3.000 članova i prisutna je u svim većim zemljama sveta. Priključio sam se maja 2012. godine i došao za samo sedam meseci na mesto potpredsednika.

S uspehom učestvujete u raznim projektima?
- Za sada sam učestvovao na velikom broju projekata, ali sam posebno ponosan na učešću u pisanju "Komparativne analize sistema priznavanja diploma u Srbiji". Analiza je bila plod rada OSSI tima za priznavanje diploma, koji vodi Tijana Delić, i kojom smo hteli da ukažemo na problem nostrifikacije diploma i da predložimo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Drago nam je da smo imali partnere u Ministarstvu prosvete i Ministarstvu omladine i sporta. Sada kada je Predlog zakona u skupštinskoj proceduri nadam se da ćemo učestovati u pisanju podzakonskih akata koji će potpuno urediti tu oblast i eliminisati taj problem.
 

Sa predsednikom Nikolićem u Njujorku

Posvećeni ste studentima i svojoj domovini?
- Potpuno je neverovatan osećaj kada dođete na neku ideju, pokrenete inicijativu za njenu realizaciju i na kraju uspete da sistemski uredite jedan segment našeg društva. Ma koliko to bio sićušan problem, kada znate da ste uspeli da za 1.500 studenata rešite problem, čak i ako oni nikada neće znati ko je to uradio, osećaj je potpuno neverovatan. Ništa ne može da vam upropasti taj dan kada znate da ste uspeli u nečemu što su drugi odbacivali kao nemoguće. Kad bi svako od nas našao jedan problemčić koji će sam uspeti da reši, a ne da čeka nekog drugog da to uradi za nas, život bi za sve nas bio mnogo bolji i kvalitetniji.

Kako je živeti u inostranstvu?
- Odlazak u inostranstvo je poželjan, ako ne i neophodan. Mene je inostranstvo potpuno promenilo. Kako mi baka kaže, otišao sam u Ameriku kao dečak, a vratio sam se kao čovek. Suočavanje s realnošću uopšte nije lako, a pogotovu ne hiljadama kilometara daleko od kuće. Zato nam se otvore nove perspektive, naučimo se radnim navikama jer nemamo izbora, i naučimo da se borimo sami za sebe i sebi stvaramo prilike u životu.

Sreli ste se i s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
- Imao sam prilike da prisustvujem otvaranju spomenika Nikoli Tesli na Long Ajlendu, gde je bio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i otvaranju izložbe o Nikoli Tesli u zgradi Misije Srbije pri UN. Iz razgovora sam shvatio da je država Srbija zainteresovana da se vrate diplomci iz inostranstva.

Razmišljate li o povratku u Srbiju i nekom profesionalnom angažmanu?
- Naravno.