Kakav je rezultat dijaloga o KiM?
Dijalog Beograda i Prištine pod briselskom palicom pred velikim je finalom, a bilans razgovora vođenih bezmalo čitavu godinu srpski političari najčešće ovako sumiraju: postignuta rešenja nisu najbolja, a uprkos tome ide se ka smirivanju tenzija, ali najveća iskušenja za srpsku stranu tek predstoje. Za deo opozicije koji se i protivio dijalogu pod okriljem EU, o dobicima na srpskom tasu nema ni reči.
- Pošto su mnoge odluke "pale" u vremenskoj stisci - uoči dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU ili zbog dobijanja datuma za pregovore, kvalitet postignutih rešenja u dijalogu nije najbolji - smatra Oliver Ivanović, nekadašnji državni sekretar za KiM.
- Kada se podvuče crta, dobar rezultat biće to što je ostvarena direktna komunikacija i što se ide ka smirivanju tenzija, kao i to što je odgovornost za stabilizaciju situacije preneta na Prištinu, jer kada je bila samo na međunarodnoj zajednici, rezultata nije bilo. Nasilja, istina, ima i dalje, ali to je u sklopu smirivanja tla.
Vestervele u Beogradu, vreme curiŠef nemačke diplomatije Gvido Vestervele naredne nedelje dolazi u Beograd, a otići će i u Prištinu. Susret sa srpskim zvaničnicima dolazi samo nedelju dana pre najavljene posete Berlinu Aleksandra Vučića, Suzane Grubješić i Milice Delević, tokom koje će se tražiti podrška da Srbija dobije datum za početak pregovora za članstvo u EU. - Teme razgovora Vestervelea i naših zvaničnika sigurno će biti nastavak dijaloga Beograda i Prištine i dobijanje datuma, ali je ishod tih razgovora teško predvideti - kaže za naš list Ognjen Pribićević, bivši amabasador u Nemačkoj. - Šta god da se desi, to mora biti u narednih nekoliko nedelja zbog nemačkih izbora, zbog kojih se tamošnji parlament posle neće izjašnjavati o temama koje su nama bitne. |
U dogovoru oko diploma, navodi Ivanović, jedini dobitnik je Priština jer će Albanci sada moći da dolaze da rade na jugu Srbije. Pitanje registarskih tablica takođe je loše rešeno jer su uvedene "KS" oznake i na severu, a kod katastra je opet Priština u plusu - jer joj je Beograd predao knjige kojima će potvrditi verodostojnost kopija koje je imala.
Ivanović kaže da povrh svega ne bi bio prestrog, jer ako će Srbija iz dijaloga izvući dobit u vidu daljeg pomaka u evrointegracijama, to će biti plus i za Srbe sa KiM koji su svesni "da samo stabilna i ekonomnski prosperitetna Srbija može da im pomogne".
Teza da je dijalog doprineo zaokruživanju kosovske države, po njemu, samo je "parola", jer se o kosovskoj nezavisnosti može govoriti tek u trenutku kada ga Srbija bude priznala, a on je uveren da se to neće desiti.
Prvi test koji će pokazati ide li dijalog naruku nezavisnosti Kosova, po Goranu Bogdanoviću, bivšem ministru za KiM, biće kada se pred pregovarače stavi pitanje institucija na severu:
- Ako bi se one ukinule, to bi bilo više od indirektnog priznavanja Kosova, a da se i ne dotakne tema statusa, jer su te institucije čuvane od 1999. i zahvaljujući njima Srbi su opstali na KiM.
Za Bogdanovića, još je rano odmeravati ko je dobitnik a ko gubitnik, a najvažniji domet razgovora i on vidi u "splaslim tenzijama". Ide se, kaže, u pravcu pomirenja, premda stvari ne mogu da se promene preko noći. Bogdanović ne deli percepciju Srba na KiM, koji se osećaju gubitnicima i koji smatraju da je uspostavljena granica.
- Priština pokušava da minimalizuje dijalog i da ga prikaže kao učvršćivanje nezavisnosti, ali to se u dosadašnjem dijalogu nije desilo - tvrdi Bogdanović.
Srbija ništa nije izgubila u dijalogu, tvrdi Dejan Radenković (SPS), član skupštinskog odbora za KiM, po kome je ovaj format šansa da "ispravimo greške i vratimo što smo ranije izgubili".
- Posle 12 godina, Srbija se izborila za priliku da utiče na zbivanja na KiM, dijalog je podigao kredibilitet države na međunarodnom planu i postao model rešavanja višedecenijskog konflikta - kaže Radenković. - Na neki način i Priština je na dobitku, jer je dijalog polako budi iz nerealnog sna o nezavisnom Kosovu.
Prema mišljenju Miloša Jovanovića (DSS), Srbija u dijalogu nije dobila - ništa:
- Izgubila je i kada je sela za sto u tom formatu, pod okriljem EU, koja je sve samo ne nepristrasan akter. Izgubila je jer je cilj bio normalizacija odnosa sa njenom južnom pokrajinom koja je izvršila secesiju. Ta normalizacija treba da omogući formiranje secesionističkog Kosova i da se Srbija pomiri sa gubitkom teritorije. To pokazuju "rezultati" razgovora, od prihvatanja kosovskih ličnih karata, preko vraćanja matičnih knjiga, do uspostavljanja granice. Sve ide na štetu Srbije, a u korist Prištine.
