Ostavinska rasprava SFRJ: Srbija ko razvedena žena
Prošlo je skoro 12 godina od kada su bivše jugoslovenske republike potpisale sporazum o ”ostavinskoj raspravi”, a kraj podele imovine nekada zajedničke zemlje još nije na vidiku. Oliver Antić, novi šef grupe za sukcesiju, kaže da će Beograd tražiti reviziju nekih već postignutih dogovora.
Najdalje je napredovala deoba diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali samo na papiru. Ostalo je da se postigne dogovor kome će pripasti oko 10 odsto od ukupno 127 ovih objekata, ali u više od polovine već podeljenih zgrada novi vlasnici još nisu ušli.
Za Etiopiju loše, za nas dobro
Kao još jedan primer nedomaćinskog ponašanja, prof. Antić navodi i to što je Srbija, iako je dobila rezidenciju u Vašingtonu, svoju ambasadu smestila u bivšem predstavništvu Etiopije, koje iznajmljuje:
|
Moguće je da će naša strana zatražiti i reviziju pojedinih dogovora oko ambasada, pišu Novosti. Po rečima Olivera Antića, savetnika predsednika Nikolića, koga je Vlada imenovala za novog visokog predstavnika Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije, ”prethodne vlasti činile su neke apsurdne kompromise”:
"Srbija se u prethodnom periodu u procesu sukcesije u mnogo slučajeva ponašala nedomaćinski, i to će se sada promeniti. Na primer, pristali smo da ustupimo Sarajevu hektar zemljišta u Ankari, koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru, kao i zgradu koja je replika zgrade na Andrićevom vencu, u kojoj se nalazi Predsedništvo", objašnjava prof. Antić.
On kaže da je prosto nezamislivo da glavni pravni savetnik MSP u pitanjima sukcesije u prošloj vladi - nije bio pravnik.
"Daću vam još jedan primer. Makedonija traži zgradu ambasade u Sofiji, koju smo dobili još dok smo bili Kraljevina Srbija. To vam je kao u braku - može se deliti samo zajednička imovina, ali ne i ono što su supružnici doneli sa sobom", kaže Antić.
Ukupna vrednost objekata koji su do sada pripali Srbiji iznosi više od 62,5 miliona dolara, dok je, poređenja radi, Hrvatska dobila nekretnine vredne 17,3 miliona.
Ono što, međutim, nije ni blizu rešavanja, to je famozni Aneks G, po kom bi trebalo da se reši sudbina zgrada i zemljišta naših firmi, pre svega u Hrvatskoj, ali i stanarskih prava građana i stare devizne štednje. Računa se da oko 400 ovdašnjih preduzeća potražuje svoju imovinu na Jadranu i u ostatku Hrvatske.
Procene Direkcije za imovinu Srbije su da je, u momentu raspada SFRJ, naša imovina u ovoj državi vredela oko 1,8 milijardi evra. Više od 85.000 srpskih kuća i stanova je ostalo u Hrvatskoj, dok je dug Investbanke stranim štedišama u regionu oko 87,6 miliona dolara.
Tu je i Aneks C, koji treba da reši sudbinu mešovitih banaka i podelu ostatka deviznih rezervi. Procene su da na računima stranih banaka i međunarodnih fondova ima oko 645 miliona dolara preteklih iza SFRJ.
Po Antićevim rečima, sva ta pitanja trebalo bi da se nađu na dnevnom redu sledećeg sastanka komisije za sukcesiju, posle novogodišnjih praznika.
