Zid ćutanja oko vladike
Muk je zavladao među srpskim sveštenstvom i čelnicima srpskih crkvenih opština u Nemačkoj posle sinodske suspenzije vladike Konstantina (Đokića) i patrijarhovog preuzimanja nad privremenom upravom u Eparhiji srednjoevropskoj Srpske pravoslavne crkve. Na terenu, izveštači "Vesti" "sudarili" su se sa zidom ćutanja oko eparhijskog centra u Himelstiru.
U nekim parohijama bio je čak veoma uočljiv strah sveštenika i čelnika crkvenih odbora da daju izjave. Ipak, nezvanično je procurilo da će u ime patrijarha, a do okončanja kanonskog postupka u vezi sa vladikom Konstantinom, na čelu eparhije najverovatnije biti protojerej-stavrofor Milan Pejić iz Hanovera, inače arhijerejski zamenik vladike Konstantina.
Nezvanično se takođe saznaje da tokom sastanaka sa Sinodom SPC, u aprilu i septembru, posle čega je usledila suspenzija, vladika Konstantin nije tražio da bude umirovljen.
Sveštenstvo i predsednik Crkvenog odbora u Berlinu, koji su bili u konfliktu sa vladikom srednjoevropskim Konstantinom, nisu želeli da komentarišu vest o njegovoj suspenziji. Predsednik Crkvenoopštinskog upravnog odbora u Berlinu Dragan Mitrovski ostao je dosledan ranijem stavu da to čini "u interesu ugleda, reda i poretka Srpske pravoslavne crkve", dok je protojerej Dragan Sekulić izjavio samo to da je "slučaj sada u nadležnosti Sinoda naše crkve, u koji ima puno poverenje".
Ispunio uslove za penzijuVladika Konstantin, koji je inače nemački državljanin, po zakonima Nemačke još septembra prošle godine stekao je uslov za građansku penziju, jer je napunio 65 godina. Visina penzije zavisi od sume koju je uplaćivao u penzioni fond i ako je ona manja od 970 evra koliki je državni minimum za život u Nemačkoj, on ima pravo da dobije mesečnu dotaciju od nemačke države do te sume, ali pod uslovom da nije vlasnik nekretnina, da nema drugi izvor prihoda i da je stalno nastanjen u Nemačkoj, objašnjeno je "Vestima" u bavarskom delu srednjoevropske eparhije. |
- Još pre zasedanja Sinoda ove godine šuškalo se da će srednjoevropska eparhija biti podeljena na dva dela. Posle zasedanja o tome više nije bilo pomena. Vest da je vladika smenjen usledila je navodno zbog neslaganja u crkvenoj opštini Berlin. Po mom mišljenju trebalo bi Sinod da izađe sa jednim zvaničnim saopštenjem kako bi i mi vernici saznali pravu istinu, a samim tim i prekinuli razne priče i pričice - smatra Vera Gregović iz Štutgarta.
Član crkvenog odbora minhenske Crkvene opštine Goran Kavržić kaže da mu je žao "što se sve to dešava u ovom, za srpski narod teškom vremenu, pogotovo što je crkva uvek bila i danas je stub održanja našeg naroda".
- Sigurno je da je to nanelo štetu ugledu naše crkve, ali sam siguran da će na kraju istina i pravda pobediti. Mišljenja sam da svako treba da odgovara za ono što je loše i pogrešno učinio i ja ne razmišljam o nekoj osudi, jer o svemu tome će se odlučivati u višim crkvenim krugovima. Mogu samo da kažem - neka bude po zakonu i Božjoj volji, uz želju da se što pre normalizuju stanje i odnosi u našoj crkvi - kaže Goran Kavržić.
Protojerej Marinko Rajak starešina Crkvene opštine Minhen je u molitvenom duhu nastojao da objasni celu situaciju u srednjoevropskoj eparhiji.
- Bog nas zove da idemo Njegovim putem i da ne lutamo i spotičemo se po raznim "tamnim stazama života", jer Božji glas je nenametljiv i tih, ali malo ko ga čuje u ovoj našoj stalnoj vrevi. Da bismo ga čuli, potrebno je da nam u duši vlada molitveni mir. Zato nas Sveti oci uče da se molimo ćuteći ili da u sebi ponavljamo neku kratku molitvu koja nam u tom trenutku najviše odgovara: "Gospode, pomozi nam, uputi nas šta da radimo, uputi nas kako da postupimo". Na kraju, svakako da želimo da u tom duhu prevaziđemo novonastalu situaciju i zato ćemo umnožiti svoje molitve u hramovima minhenskim - ističe prota Rajak.
Moj školski drugMarko Rađenović iz Hanovera u mladosti je zajedno sa vladikom Konstantinom Đokićem pohađao Bogoslovsku školu u Sremskim Karlovcima. Rađenović je bio prvi razred, a Đokić treći. Rađenović je Bogosloviju napustio u trećem razredu, a Đokića je potom sreo tek u Nemačkoj.
|
Dipl. inž. Zoran Veličković, predsednik Crkvene opštine Hanover kaže da mu nisu ponate pojedinosti suspenzije vladike Konstantina.
- Međutim, činjenica je da odnosi u Eparhiji nisu najbolji, pa se nadam da bi u slučaju novog početka, priliku trebalo iskoristiti. Naša Crkva je na ovim prostorima propustila mnoge šanse da se etablira u društvenom životu kao jedan od pouzdanih partnera i da postane sigurno utočište za naše vernike. Mi nećemo dobiti još mnogo takvih prilika, i nadam se da ćemo početi da ih koristimo - rekao je Veličković.
