Vladike se menjaju, narod i Crkva opstaju
"Gospode, podiluj"! Ovo je jedan od podrugljivih komentara kojim su preplavljene društvene mreže posle afera koje su zapljusnule Srpsku pravoslavnu crkvu, narušavajući poverenje i poštovanje građana prema instituciji koja je kroz istoriju bila stub i tvrđava našeg naroda. Kada je nedavno objavljena vest da su u Mrčajevcima sa 27 kilograma droge uhapšeni sveštenik Milan Jordović i bivši veroučitelj Zoran Marinković, obučen u žensku odeću, mnogi su pomislili da je reč o izmišljenoj vesti. Ispostavilo se da je reč o čistoj istini. Ubrzo su mediji objavili sliku popa iz Drugovca Nenada Obradovića kako leži na traktorskoj prikolici pored mrtvačkog kovčega, uz optužbe da je opelo služio mrtav pijan. Bruka je zapečaćena novim skandalom - priveden je sveštenik iz Kruševca Stefan Mitrović kod koga ga je pronađeno 52 grama kanabisa i 55 grama amfetamina. "Božji ljudi" kao junaci crnih hronika razljutili su, ali i rastužili javnost koja se setila i ranijih optužbi protiv nekih vladika za nemoral, blud i pedofiliju.
Mnogi i pored toga smatraju da "nestašne" pastire ne treba poistovećivati s Crkvom, a takav stav deli i većina čitalaca "Vesti", sa kojima su naši reporteri na ovu temu razgovarli u Evropi, Australiji i Kanadi.
Nenad Kos Minhen, Nemačka
- Te pojedinačne afere ne bi trebalo da utiču na poverenje u našu crkvu i smatram da one nisu korisne i bolje bi bilo da ih nema, ali zbog njih narod ne gubi poverenje. To se vidi i po broju vernika koji dolaze u crkvu. Ja lično smatram da su sveštenici isto kao i državni službenici ili ljudi drugih zanimanja, oni rade svoj posao i nikada svi nisu jednako uspešni. Ima izuzetaka i među njima, ali u celini verujem i u sveštenike, a pogotovo u Srpsku pravoslavnu crkvu.
Kada sam 1973. godine došao u Nemačku u Minhen, prvo sam se raspitivao za našu crkvu i tamo odlazio često, a jedno vreme bio sam i predsednik Crkvenog odbora. Moje je mišljenje da crkvu ne treba posmatrati kroz ponašanje jednog pojedinca, iako je jasno da narod sve vidi, to komentariše na različite načine, ali ipak i dalje dolazi u crkvu. Ovih dana upokojila se moja supruga i tim povodom zvalo me je mnogo ljudi, među njima i sveštenika iz daleka, konkretno iz Amerike. To je za mene dokaz da sam kao čovek ostavio korektan utisak na ljude oko sebe, pa i sveštenike s kojim sam sarađivao u Crkvenom odboru jer sam nastojao da sa svima budem u dobrim odnosima.
Kroz istoriju se pokazalo da se sveštenici i vladike menjaju a narod i naša crkva ostaju i opstaju. Voleo bih da tih afera nema i da smo svi bolji, ali je jasno da je to teško ostvarivo, pa nam opet ostaje crkva i vera gde pokušavamo da budemo bolji.
Ništa ne treba kriti
Radica Antanasijević je nakupila pola veka života u Francuskoj, poštuje veru i crkvu, a naravno da joj se ne dopadaju izgredi sveštenih lica.
- Ipak, ništa ne treba kriti, neka se zna, jer se samo tako kukolj može istrebiti kako ne bi došlo do katastrofe. Takvi izgrednici štete crkvi, ali će se, upravo, snaga crkve videti u načinu i brzini izolovanja negativaca. Tačno je da popovi treba da budu najpošteniji kako bi nam bili uzori. Nadam se da su ti loši slučajevi samo retka pojava. A ima još nešto: pitanje je koliko su ti negativni slučajevi realni ili režirani, a režirati ih mogu i svetski centri moći na putu do totalnog preuzimanja Kosova, dakle, i destabilazacijom i brisanjem pravoslavlja. I to me boli, crkva je moja kuća. Tu je, zaista, mnogo šta sumnjivo, mada je evidentno da je nemoguće boriti se protiv režije svetskih sila. U onome što naume - oni ne popuštaju. Aktuelan je primer Rusije, pa kako su od Srbije uspeli da naprave đavola, to sada čine od Rusije. Čak i na tom planu mi smo im glavna meta, bezobzirno udaraju i na našu veru i crkvu i čini mi se da su među Srbima našli svoje pione.
Radica Antanasijević Pariz, Francuska
Nada Babić Melburn, Australija
- Mislim da svi skandali vezani za sveštenike i te kako utiču na poverenje u Srpsku pravoslavnu crkvu. Pre svega zbog toga što očekujemo da sveštenici budu na neki način drugačiji od drugih zaposlenih. Stalno slušamo, čitamo o prevarantima, od tajkuna do političara, pa smo i te kako zaprepašćeni. Mislim da je takvo ponašanje šok za mnoge vernike i da će ozbiljno smanjiti odlazak u crkve. Svaka svađa u okviru crkve odbija ljude. Naprosto se isprazne crkve. Toga smo imali u Australiji. Vernici hteli - ne hteli, uvlače se u beskrajne rasprave i mnogi jednostavno ne žele da učestvuju u njima. Na kraju se pitamo za koga su građene tolike crkve ako se pune samo za Božić i Uskrs?
Aleksandar Novaković Beč, Austrija
- Smatram da afere oko sveštenika nisu narušile poverenje vernika u crkvu. Crkva je jedna veća institucija čiji ugled nije lako narušiti. Jeste da nije dobro videti da sveštenici švercuju drogu, ali svugde ima crnih ovaca, a tako i u crkvi. Radi se o pojedincima, a ne o celoj crkvi. Nadam se, međutim, da će crkva sprovesti istraživanje i sprečiti da se tako nešto ubuduće događa, jer bez suočavanja sa tim problemima crkva može izgubiti poverenje vernika.
Aleksandar Petrović Frankfurt, Nemačka
- Nisam siguran da je sve baš tako kao što mediji prikazuju. Ako je to stvarno tako onda nije u redu. Verovatno bi to poljuljalo poverenje kod naroda, jer bi on to protumačio na svoj način. Ipak mislim da je to medijska pompa, a kome to tačno politički odgovara o tome bi trebalo da se razmisli. Interesantno je da se baš u danima kada se vode pregovori oko Kosova pojavljuju takve afere, mislim da je to više politička afera da se diskredituje crkva, nego da se stvarno tako nešto događa.
Slava Ilić Lugano. Švajcarska
- Ocenjujem da afere sveštenika u Srbiji, a i izvan nje, neće toliko uticati na starije vernike, koji veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer su to sveštenici pojedinci, a vera je jača. Kada je pitanju mlađa generacija, u kojoj nisu svi vernici, mislim da će afere imati uticaja i da će pojedince udaljiti od pravoslavlja. Normalno je da, ako vas "izdaju" oni kojima verujete, bilo da su to sveštenici ili političari, onda vam to veoma teško pada i gubite poverenje.
Đuro Lubarda Hamilton, Kanada
- Mislim da utiču, ali ne u tolikoj meri, jer u našem biću postoji dugogodišnja duhovna veza sa našom crkvom koja je neizbrisiva. Ipak, previše se emocija pretočilo u antagonizam koji je podosta podelio zajednicu, pa i neke organizacije i trebaće dosta vremena želje i napora da se ponovo integrišemo sa zajedničkim ciljem opstanka nacije, vere, duhovnosti, kulturnog nasleđa i obrazovanja koje nam je sad najpotrebnije. Zašto? Pa mladosti mora osetiti iskrenost kako sveštena lica ostvaruju svoju svetu misiju. Mladost je i obrazovanija i emotivno osetljivija. Mislim da je vreme da se ujedinimo u ostvarenju značajne misije opstanka još čvršće zajednice i da lični interes stavimo iza sebe. Posebno sveštenici, čija je to sveta obaveza. Pred Bogom smo svi jednaki i taj cilj treba da slede i sveštenici ne deleći se kako među sobom tako i među svojim sledbenicima. Moja poruka je jasna. Bez svađa. Bez podela. Bez gledanja svojih ličnih interesa. Više poštovanja prema svojim parohijanima. Ne delite ih na podobne i nepodobne. Trpeza duhovnosti je jednaka za sve tako da i bogati i oni siromašniji osete tu zajedničku duhovnu vezu
