Vladika Grigorije za "Vesti": Nemam osećaj da sam u tuđini
Vladika Grigorije je pre nešto manje od mesec dana u Diseldorfu ustoličen za episkopa Eparhije frankfurtske i sve Nemačke, a prošle nedelje je služio liturgiju u Frankfurtu. U oba grada okupio se veliki broj vernika koji su posle službi bili oduševljeni rečima novog episkopa. Za "Vesti" vladika Grigorije ističe da mu je želja da se Srbi u Nemačkoj saberu oko svoje crkve kao oko ognjišta. Posebno mu je drago što ga na ulici i restoranima prepoznaju i pozdravljaju i pravoslavci i Bošnjaci muslimani i hercegovački Hrvati.
Već od maja se praktično pripremate za rad u Eparhiji frankfurtskoj i sve Nemačke. Šta će biti Vaši prvi potezi i odluke ili ste možda već neke i doneli?
- Nakon odluke Svetog arhijerejskog sabora da budem episkop u Nemačkoj, istog trena, po prirodi stvari, potrudio sam se da saznam što više o stanju u poverenoj mi eparhiji, i to na više nivoa, sledeći već hiljadama godinama znane reči premudrog Solomona "mudrost je u savetu mnogih". Pokušao sam i još pokušavam da čujem mišljenje svih onih koji su upućeni u život Pravoslavne crkve i srpskog naroda, kao i da steknem opštu sliku stanja stvari u ovoj državi. Na ličnom planu, prvi korak koji sam preuzeo, iako sam već u šestoj deceniji, jeste da intenzivno učim nemački jezik, što smatram za jedan od osnovnih tehničkih preduslova za uspešnu misiju ovde. Načelno, moj ideja koju planiram da sprovedem nije nikakva tajna: želja mi je da se Srbi u Nemačkoj saberu oko svoje crkve kao oko ognjišta, na kome će se ogrejati blagodaću Božijom, da u svoja srca prime mir Božiji i nose ga tamo gde žive: na svoja radna mesta i u svoje domove, te da tako na najbolji mogući način i pred Bogom i pred svetom, a i samima sobom, pokažu da na ovaj način mogu biti svetlost ljudima.
Posle posete Frankfurtu, koliko znamo, planiran je vaš odlazak u Minhen 21. oktobra. Da li su poznati datumi poseta još nekim gradovima?
- Vikend nakon tog služiću u Karlsrueu i Štutgartu, a u planu mi je da u najkraćem periodu posetim sve crkvene opštine i sretnem što više ljudi.
Imate li poruku i za vernike u mestima koja nećete stići u skorije vreme da obiđete?
- Nemačka je velika zemlja i naših crkava, Bogu hvala, nema malo, tako da je logično da će proći izvesno vreme dok ne stignem sve da posetim. Želim svima da poručim da to što ću negde doći već narednog vikenda, a negde tek za nekoliko meseci ni u kom slučaju ne znači da su jedni više, a drugi manje važni. Pozivam sve ljude da jedni drugima idemo u susret, da se viđamo na službama gde god ko ima prilike da dođe, makar i mimo mesta u kome stanuje. Čini mi se da se zasad upravo to i događa, i to me veoma raduje.
SPC u Nemačkoj nema zvaničan status verske zajednice, pa se crkvene opštine registruju kao udruženja građanja, da li ćete sa vlastima razgovarati o tom statusu?
- Pitanje unapređenja pravnog statusa naše eparhije svakako vidim kao jedan od prioriteta. Već smo preduzeli određene korake i krenuli u ozbiljne pripreme kako bismo, kad dođe trenutak razgovora s vlastima, ostavili što ozbiljniji i bolji utisak. Čini mi se da imamo velike šanse da na tom putu uspemo zahvaljujući tome koliko nas ima i kakve mogućnosti postoje za dobru organizaciju, ali takođe - zahvaljujući pravu i pravičnosti ove države.
U prethodnom periodu došlo je do nesuglasica između jednog broja vernika i sveštenika s administratorom eparhije. Da li ste upoznati s tim i planirate li možda sastanak sa tim vernicima?
- Kao što ste mogli primetiti, na moje ustoličenje sam pozvao sve moje prethodnike, kao i administratora od koga sam preuzeo upravljanje ovom eparhijom. Uveren sam da svaki ozbiljan čovek, pogotovo ako je hrišćanin i na mestu sveštenoslužitelja, nikada neće ružno govoriti o svojim prethodicima nego će želeti da naglasi ono što su oni dobro radili, a toga je svakako bilo. To nas nikako ne oslobađa od otvorenog i iskrenog razgovora kako sa sveštenicima, tako i s vernicima, što u suštini i jeste u osnovi naše službe. Sedim u vladičanskom tronu kako bih poučavao ali i slušao, kako bih se molio Bogu zajedno s vernim narodom. Čini mi se da u našoj celokupnoj stvarnosti olako zaboravljamo upravo to: da je pre svega važno iskreno i zajedno obratiti se Bogu iz dubine srca, da bismo se potom mogli obratiti i jedan drugome dodirnuti ljubavlju Očevom. Ako svoj život svedemo samo na horizontalu, na međuljudske odnose, bojim se da se nikada nećemo razumeti i da se nećemo uspeti osloboditi sopstvene ljudske sujete. Svako od nas misli da je najpametniji i teško nam je da se smirimo, sve dok se ne smirimo pred Bogom koji je naš Tvorac i Otac. Kad istinski doživimo to da nam je Bog Otac, lakše ćemo prihvatiti i to da smo svi deca Božija i jedni drugima braća, te da nas Bog sve jednako gleda i podjednako voli.
Vas je u Hercegovini znalo i staro i mlado. Da li se desilo, otkad ste u Nemačkoj, da Vas je neko zemljaka prepoznao na ulici, prišao Vam da se pozdravi ili možda i neko od Nemaca?
- Da, ljudi su me pozdravljali i na ulici i u restoranima, i u državnim institucijama gde sam sređivao lična dokumenta. Doživeo sam, na primer, da desetak radnika siđu sa skele da se pozdravimo. Sretao sam i pravoslavne Grke i Ruse i Gruzijce, ali i Bošnjake muslimane i hercegovačke Hrvate, i svi ti susreti bili su vrlo srdačni, prijateljski i ljudski. Ono što je zanimljivo i zbog čega mi je vrlo drago jeste činjenica da zbog ovakvih susreta od početka nemam osećaj da sam u tuđini ili daleko od kuće i svojih.
Nemačka je moj izbor
U beogradskim medijima se spekulisalo da ste "kažnjeni" preseljenjem u dijasporu zbog neslaganja sa nekim stavovima vrha crkve?
- Bezbroj puta sam ponovio da je Nemačka bila moj izbor i, kao što i sami znate, pošto se bavite medijima, svaka dalja reč koja bi išla u pravcu pravdanja pred takvim spekulacijama bila bi nedovoljna da razuveri one koji su već unapred uvereni u određene "činjenice". U životu sledim princip da verujem da je ono što mi se događa dobro jer se molim dobrom Bogu da on bude taj koji upravlja mojim stopama i putevima.
Gledaću naše u Ajntrahtu
Kao veliki ljubitelj fudbala, planirate li da gledate mečeve Ajntrahta u kome trenutno igraju trojica srpskih fudbalera - Gaćinović, Kostić i Jović? Da li ste gledali utakmicu protiv Lacija?
- Zbog brojnih obaveza nisam bio u prilici da gledam meč protiv Lacija, ali video sam naknadno sjajan gol Luke Jovića. Jedva čekam da mi se pruži prilika da pogledam neki dobar meč, a pogotovo naše momke, koji su izuzetno talentovani i, po svemu sudeći, dobri ljudi.
Episkopu mesto među ljudima
Godinama je sedište eparhije bilo u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru. Vi ste odabrali da sada sedište bude u Diseldorfu, šta Vas je navelo na takvu odluku?
- Razlozi za tu odluku su u potpunosti praktične prirode. Gledao sam na to u kojoj oblasti je najviše koncentrisan naš narod i gde postoje adekvatni (infrastrukturni) uslovi da radimo i postojimo i kao institucija i kao Crkva Božja. Smatram da je episkopu mesto tamo gde su ljudi, da treba da sa njima živi i učestvuje u njihovom bolu i radosti, a ne da živi izolovano, gde bi mu lično verovatno bilo prijatnije. U tom smislu, namera jednog od mojih prethodnika da sedište eparhije prenese u Frankfurt je svakako bila dobra, ali ona de fakto i de jure nikada nije do kraja sprovedena. Naravno, time što sam u Diseldorfu, ne znači da je za mene išta manje važan Frankfurt, Himelstir, Štutgart, Minhen, Berlin...
