Episkop Grigorije služio prvu liturgiju u Frankfurtu: Srećni da izlazite iz hramova
Nedelju liturgiju u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu služio je vladika Grigorije. Prvi dolazak novoustoličenog episkopa Eparhije frankfurtske i sve Nemačke dočekan je s velikom radošću brojnih pravoslavnih vernika i sveštenika iz svih krajeva Nemačke.
Liturgiju su ukrasili mališani najmlađe grupe folkloraša SKC Ofenbah i folklorni ansambli SD Dunav iz Hohajma na Majni i SKC iz Ofenbaha, svi obučeni u srpske narodne nošnje, a službu je horskim pevanjem pratio Crkveni hor "Vasilije Ostroški".
Liturgiji je pored vernika prisustvovao i veliki broj zvanica. Branko Radovanović i Vojin Dragišić, generalni konzul i konzul republike Srbije u Frankfurtu, Mitar Pavić, konzul BiH u Frankfurtu, Torsten Šefer Gimbel, predsednik SPD Hesena, Majk Jozef, predsednik SPD Frankfurt, Milkica Romić, poslanik SPD u parlamentu grada Frankfurta, visoki predstavnici Etiopske pravoslavne crkve u Frankfurtu, Dušan Vidaković, predsednik kompanije Nidda Verlag, kao i predsednici srpskih klubova i udruženja iz Frankfurta i gradova iz okruženja.
Posle službe vladika Grigorije je uglednim gostima u znak zahvalnosti predao poklone, a zatim se obratio vernicima, zahvalio im na prisustvu i između ostalog rekao:
- Za hrišćane je važno kad izlaze iz hramova da iz njih izađu radosni. Ja se nadam da ćete danas svi izaći radosni iz hrama.
- Hvala vam, vladiko, što ste došli u naš hram posvećen vaskrslom Gospodu našem, hvala vam što ste se Bogu ovde pomolili za nas, što ste došli među narod svoj da nas blagoslovite sve zajedno da idemo i dalje ovim putem - uputio je reči dobrodošlice otac Simon Turkić, starešina Crkvene opštine Frankfurt.
Po završetku službe vladika Grigorije je proveo vreme s vernicima, saslušao njihove želje i primio čestitke od svih koji su mu prišli.
Anastasija Cvijetić i Sandra Livljak imaju vrlo pozitivno mišljenje o episkopu Grigoriju i kažu da su vrlo počastvovane što su u narodnoj nošnji bile na njegovom dočeku, ali je mala Marija Banjac (4) htela baš nesto da kaže:
- Meni se vladika mnogo sviđa jer liči na oca Simona. Lepo peva i svi ljudi su ga slušali dok je pričao i nas decu je lepo gledao - kaže mala Marija.
U ime celog društva iz Frankfurta, Milka Babić je rekla:
- Danas je za sve nas divan dan. Predivno je da smo vladiku mogli lično da vidimo, priđemo mu i popričamo sa njim. Današnja služba je stvarno bila divna. Neverovatno je kako se svi srećni osećamo, baš kao što nam on pričao.
Epski pesnik Božidar Mićanović Pivljanin i guslar Ilija Paldrmić su rodom iz stare Hercegovine, a žive u Frankfurtu. Obučeni u narodne nošnje iz svog kraja bili su nedavno na ustoličenju u Disledorfu, a sada su vladiku dočekali i u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg.
Mnogo će da nam pomogne
Iz Hanaua je na liturgiju u Frankfurt stigao Radomir Zirojević sa prijateljima Aleksandrom i Anom Simić.
- Imam veoma lepo mišljenje o njemu jer dolazi iz Hercegovine, a i mi smo iz Hercegovine. Mnoge sam lepe reči čuo od njega. Mislim da će ovde puno da pomogne, jer je eparhija u Hercegovini bila zamrla dok nije on došao i kad je on došao sve se izmenilo nabolje, ne 100 posto nego 1000 posto nabolje - kaže nam Radomir Zirojević.
Divan događaj
- Nije mi bilo ni malo teško da dođem sa ćerkama Emilijom (3) i šestomesečnom Dorotejom jer sa htela da vidim našeg novog vladiku. Utisci su prelepi i tako smo srećni što smo došle. Došao bi tata Lazar, ali je trenutno zauzet i jako mu je žao što nije mogao da prisustvuje ovom divnom događaju. Svidelo mi se kako je pomenuo decu i kako im se obratio, baš divno od njega - kaže Senka Radan.
Preporodiće eparhiju
- Vladika dolazi ovde s velikim iskustvom i krasi ga veliko poštovanje. Dolazi iz Republike Srpske, odakle sam i ja. O njemu imam najbolje i najpozitivnije mišljenje. Mnogi ljudi koji ga lično poznaju imaju samo lepo govore o njemu. Verujete mi nisam ni reč negativnu o njemu čuo. Mislim da će preporoditi ovu eparhiju. Kažu mi prijatelji iz Trebinja da vladika Grigorije podržava mlade u svim aktivnostima, a posebno u sportu i humanitarnim akcijama - kaže Miroslav Resanović iz Frankfurta.
Čovek od poverenja
- Utisak nam je predivan. Došao nam je čovek od poverenja. Imala sam priliku da slušam njegove besede još dok je bio u Hercegovini i svaki govor je ostavio jak utisak na mene. Nadam se da će da ujedini nas pravoslavne i da podigne crkvu na još veći nivo - kaže Biljana Kovačić iz Noj Izenburga u svoje i u ime njene prijateljice Aleksandre Popović iz Vizbadena.
Sam Bog ga ovde poslao
Na liturgiji su bili i Mirjana i Milomir Janković iz Ofenbaha, a Mirjana kaže:
- Vladiku poznajem već duže vreme. Iz Bosne sam i znam da je ovog čoveka sam Bog ovde poslao. U svakoj njegovoj reči, u njegovoj duši, u srcu se oseća neka toplina. Sve što je rekao mi se dopalo, a posebno da treba da opraštamo sve svakome, što mi hrišćani treba tako radimo.
Ne tražimo mane u drugima
U besedi je vladika Grigorije rekao i ovo:
- Podsetiću vas na jednu reč, jednu poruku: "Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne vidiš?!" Braćo i sestre, u oku našeg brata ili sestre je svetlost i ogledalo u kome možemo, i treba da sagledamo sebe! Treba da naučimo da oko našeg bližnjeg nije oko stranca koga treba zagledati, upoznavati, nego oko brata koje je tu, ne samo da bismo u njega gledali s ljubavlju, nego da bismo shvatili i prihvatili da budemo gledani sa ljubavlju.
Otkud i zašto je to tako? Otud što čovek u očima drugoga, svog bližnjeg, uvek vidi i oči Božije, kojima istovremeno biva posmatran! One su u pogledu svetitelja, u pogledu majke, pogledu prijatelja. Otud svetitelji imaju isceliteljske moći jer leči nas svaki blagi i prijateljski pogled. Otuda toliko žudimo da budemo voljeni i shvaćeni.
A potvrdu toga uvek tražimo upravo u očima bližnjega. Upravo tu jedino i možemo naći ljubav i mir. Oko bližnjeg je tu radi nas, radi našeg života. Kao što i naše oko treba da bude tu radi njih, bližnjih. A pazite šta mi ljudi, i, što je još tužnije, mi hrišćani, pa i mi sveštenici prečesto činimo: umesto da u oko bližnjega gledamo s ljubavlju i kao u izvor svog života, mi u njemu zagledamo trun, ili još gore, ne biva retko da u njega zabadamo trn!
Zbog toga se za one koji ovako postupaju kaže da u svome oku imaju brvno, tj. da su oslepeli. Oslepeli za ljubav, za život, za svetlost i radost!
Zato, braćo i sestre, neka bi Bog dao da nikada ne gledamo na brata kao na protivnika, kao na pretnju i konkurenciju, tražeći mu mane i žudeći da se pokažemo boljim od njega. Gledajmo u oči bližnjeg tragajući u njima za izvorom života, za ljubavlju, jednom rečju - za svetlošću, koje, verujte, ima u svakome - samo ako umemo i želimo da je vidimo. S druge strane, potrudimo se da i naš bližnji u našem pogledu nađe utočište i utehu, a ne prezir i osudu.
Uz naš izveštaj pogledajte i video prilog koji je priredila TV Hram:
