Srbiju ucenjuju severom Kosova
Od Srbije se traži da, bez formalnog priznavanja nezavisnosti Kosova, vodi politiku koja bi omogućila funkcionisanje Kosova kao nezavisne države. Ovo je potvrdio i jučerašnji sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu. Šefovi diplomatija o Srbiji ponovo će razgovarati u martu kako bi pregovori o priključenju EU počeli u junu.
Nemačka, Holandija i Velika Britanija i ovoga puta bile su zagovornici takozvanog tvrdog stava prema Srbiji. Ove tri zemlje smatraju da Beograd pored takozvanih integrisanih prelaza, treba da povuče još nekoliko ključnih poteza među kojima je svakako najvažniji "ukidanje paralelnih struktura" što znači institucionalno povlačenje Srbije sa severa Kosova. Ovaj će uslov svakako ostati i na proleće. On se provlači kroz sve zaključke evropskih institucija i zapravo je deo Ahtisarijevog plana koji je Srbija zvanično odbila 2007. godine.
Šta stvarno može Španija?O stavu Španije u vezi zaključaka o proširenju EU i zapadnom Balkanu mogli bi da raspravljaju sutra na samitu i šefovi država i vlada EU. Ostaje, međutim, veliko pitanje koliki je kapacitet Španije da se bori protiv političke volje Nemačke u situaciji kada Madrid nosi teško breme ekonomske krize, a od Berlina očekuje da mu pomaže. |
Iako je uoči sastanka šefova diplomatija izgledalo da se države EU ne slažu oko toga da li treba izričito navesti uslovni datum za otpočinjanje pregovora, ispostavilo se da je razlog nesloge suštinske prirode i tiče se pitanja pristupa Kosovu kao nezavisnoj državi.
Naime, kako je "Vestima" rekao upućeni diplomatski izvor u Briselu, u nacrtu zaključaka jučerašnjeg sastanka šefova diplomatija govori se o integracijama Srbije i Kosova kao o odvojenim, ali paralelnim procesima. O dijalogu Beograd-Priština govori se kao o zajedničkoj osovini koja bi određivala brzinu napredovanja ka EU.
I za Srbiju i za Kosovo mart se navodi kao datum kada će biti vrednovani postignuti rezultati kako bi pregovori otpočeli u junu. Za Srbiju to su pregovori o prijemu, a za Kosovo to su pregovori o sklapanju ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.
Sa ovakvim pristupom Kosovu ne slažu se zemlje kao Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija. Španija ima trenutno veliki problem sa svojom pokrajinom Katalonijom koja je pred otcepljenjem. Zato je Madrid juče uoči sastanka čak zapretio da će blokirati donošenje zaključaka čije usvajanje mora da bude jednoglasno.
Španci i Kiprani zahtevali su da se u tekstu zaključaka ne kaže da se pozdravlja napredak Kosova već da se on "prima k znanju" što je diplomatski način da podsete da neće priznati Kosovo.