Narodni doktor za 22 sela

Novicu Cvetkovića svi u Poljanici zovu doktor. Jedini je koji zalazi poslom na ova brda na krajnjem jugu Srbije. Iako je laborant, on obilazi bolesnike, pregleda ih po potrebi, daje injekcije, uključuje infuzije. U ambulanti radi do tri sata, ali cela Poljanica zna da stoji na raspolaganju bolesnima 24 sata, i danju i noću. Za svoje usluge, posvedočiće svi u Poljanici, nikad nije uzeo ni dinara. Vole ga i poštuju, a kad se pomene njegovo ime, čuje se: "Naš Noce".

Sa Borkom Stefanov iz Zlatokopa

 

Novica je igrom slučaja u Vlase i Poljanicu došao iz rodnog Kruševca 1982. i tu ostao da živi i radi punih 30 godina.

- Služio sam vojsku u Vranju i zavoleo ljude ovog kraja koji imaju široku dušu spremnu da prihvati svakog i zadoji ga dertom, sevdahom i udahne mu ljubav, iskonsku, nepatvorenu. To me je nateralo da konkurišem za mesto laboranta u Vranju, a kad sam primljen, mojoj radosti nije bilo kraja - počinje priču Novica.

PEŠKE PREKO PLANINE
Kad je stigao pre tri decenije, raspoređen je da radi u ambulanti u selu Vlase.

- Nisam imao pojma gde je to, ali rešio sam da počnem da radim, nadajući se da će jednog dana biti posla za mene u Vranju. Punih šest godina odlazio sam na posao autobusom, 20-ak kilometara do Vlasa, u planini, po krivinama koje sam u početku teško podnosio. Sigurno bih se vratio za Kruševac, ali naredne 1983. godine sam se oženio, došla se deca i od 1988. prešao sam da živim u selu. Sećam se šta mi je rekao kada mi je otac prvi put došao u goste, da vidi gde to živim i radim: "Sinko, ostavio si asfalt da bi gacao po blatu, ali ako je to tvoja i božja volja, onda neka ti je srećno i berićetno. Nikad se nisam pokajao što sam ostao u Vlasu i što sam ostavio Kruševac. Poljanica je bogomdana za život, zavoleo sam svako brdo, potok, izvor, svaku porodicu i saživeo se sa ovim krajem, netaknutom prirodom - kaže Novica.

Novica Cvetković u ambulanti

 

Kad je došao u Vlase, u ambulanti je 1983. bilo oko 5.500 kartona što je govorilo o broju stanovnika u 22 sela Poljanice. Danas ima oko 2.200 kartona, a 2.365 stanovnika.

Starije stanovništvo koje živi uglavnom po zabačenim selima, odsečenim od Vlasa lošim putevima, kada se razboli, prepušteno je božjoj volji i Novici.

- Ljudi su navikli da kada se neko od njihovih bliskih razboli da me zovu u bilo koje doba, posle radnog vremena, posebno noću, onda vikendom, subotom i nedeljom. Nikad nikog nisam odbio. Odlazim po suncu, ali i po kiši i snegu. Posebno je naporno zimi probijati se kroz prtine do sela koja su od ambulante udaljena 15 kilometara kao Tumba ili 13 kilometara, kao Trstena. Kada odlazim u Kruševu Glavu, Strešak ili Studenu, sela do kojih mi treba sat do sat i po dobrog hoda, onda je to kao da idem u šetnju - priča ovaj narodni lekar.

Zimi ide peške u pratnji nekog iz kuće bolesnika. Ide se samo njima znanim stazama, vraća u sumrak uz zavijanje vukova.

- Nikad neću zaboraviti probijanje u snegu do sela Tumba, do starije bolesnice Radojke Nikolić, kojom sam dao infuziju jer je bila teško bolesna. Taj odlazak do kuće na rubu šume, gde prestaje civilizacija, kroz dubok sneg, uz opasnost da se survamo u provaliju i povratak uz pratnju vukova i divljih svinja učinio mi se toliko dug da sam pomislio da ću zauvek ostati u planini prepušten božjoj sudbini - priča Novica.

BEZ RADNOG VREMENA
Pamti i dolazak u selo Trstenu, tik uz administrativnu granicu sa Kosovom, 13 kilometara udaljeno od Vlasa.

- Posećivao sam i uključivao infuziju teškom bolesniku Iliji Stojiljkoviću koji se gušio. Odlazio sam nekoliko puta. Po povratku, kad sam došao u planinski zaseok Goli Maz, koji pripada Golemom Selu, okliznuo sam se, pao i polomio dva rebra. Sa velikim bolovima jedva sam stigao do kuće - seća se Cvetković.

Sa Božilom Zdravkovićem u selu Strešak

 

S ponosom ističe da godišnje ima oko 500 intervencija van radnog vremena ili poseta bolesnicima po selima. Starije žitelje Poljanice najviše muči visok pritisak, potom šećer i na kraju rak. Na rukama mu je umrlo, kaže, stotinak bolesnika. Novica bi satima mogao da priča o ljudima kojima je pomagao.

- Stanojko Ivanović iz Kruševe Glave nije imao jedno plućno krilo, koje mu izvađeno dok je radio u Švajcarskoj. Godinu dana sam, svaki drugi dan, odlazio i uključivao mu infuziju. Na taj način produžavali smo mu život. Živojinu Miloševiću Žiki, učitelju iz Gradnje, tri godine sam svakog dana davao insulin. Nije mi padalo teško, pomoć bolesnima i nemoćnima shvatam kao moralnu dužnost. Zato je moje radno vreme bilo i biće, sve dok me zdravlje služi, 24 sati dnevno - kaže Novica.

Novica ima običaj da nedeljom ode do nekog planinskog sela gde žive ubogi stariji ljudi, prošeta se, izmeri im pritisak i ako treba pojedinima da injekciju za snižavanje pritiska. Odmah ih upućuje da sutradan dođu u ambulantu, da im se uradi analiza krvi, da im se odredi terapija.

Mnogo je plemenitih dela koje je učinio Novica Cvetković. Zato ga žitelji 22 sela Poljanice s pravom smatraju svojim narodnim doktorom. Radi i srećan je kada mu u posetu iz Vranja stignu sin Lazar i ćerke Kristina i Katarina.

- Sav moj trud van radnog vremena ne bi imao nikakvog smisla da nemam pomoć i svesrdnu podršku u ambulanti u Vlasu, od ljudi sa kojima svakodnevno radim - zaključuje Novica.