Ko je stopirao hapšenja?

Borba protiv organizovanog kriminala koja se zahuktala poslednjih nedelja mogla je mnogo ranije da počne jer su istrage većine spornih privatizacija urađene pre nekoliko godina. Međutim, nikada nije bilo političke volje da se ti slučajevi isteraju do kraja. Reporteri "Vesti došli su do izveštaja i podataka Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) povodom istrage koja je vođena u slučaju sporne privatizacije smederevskog Sartida.

Posao ili pljačka veka: Predstavnici Vlade Srbije i Ju Es stila potpisuju ugovor o preuzimanju Sartida

Bivši visoki rukovodilac UBPOK-a objašnjava za "Vesti" da je istraga u vezi sa Sartidom vođena od novembra 2003. godine do kraja maja 2004. godine, zbog sumnje da su osobe koje su sprovodile privatizaciju uzele mito kako bi se ova firma, sa još šest zavisnih preduzeća prodalo Ju-Es stilu za 23,7 miliona dolara, dok je samo knjigovodstvena vrednost ovog preduzeća bila je oko 312 miliona evra.

Međutim, do hapšenja nije došlo jer je po svemu sudeći neko iz tadašanje Vlade Srbije, koju je vodio Vojislav Koštunica, zaustavio akciju u poslednjem trenutku.

Bivši tužilac bez komentara

Zbog čega istraga oko prodaje Sartida nikada nije završena i realizovana, pokušali smo da saznamo od osoba direktno zaduženih za taj slučaj.
Tadašnji tužilac Radoje Gvozdenović je uz osmeh kada smo ga pitali za istragu oko Sartida rekao da ne želi ništa da komentariše.
- Ne mogu da vam kažem ništa detaljnije u vezi s istragom Sartida. Upoznati ste sa činjenicom da se rade provere Sartida od strane policijskih timova, zbog čega bi se uzdržao od svakog komentara, kako ne bi remetio aktuelan rad istražnih timova - izjavio je Gvozdenović.

Banjac: Ne znam ko je sprečio akciju

Ni nekadašnji načelnik UBPOK-a general Boro Banjac nije želeo ništa preciznije da komentariše.
- Ne sećam se precizno detalja tog izveštaja iz istrage vođene povodom Sartida. U maju 2004. godine smenjen sam sa mesta načelnika UBPOK-a i ko je i da li je sprečio akciju stvarno ne znam - objasnio je Banjac.

Prema zahtevu UBPOK-s Okružnom tužilaštvu u Beogradu, predloženo je da istražni sudija odobri "stavljanje pod mere", odnosno prisluškivanje Nemanje Kolesara, šefa kabineta u vladi Zorana Đinđića, kao i ministara ove vlade Aleksandra Vlahović i Gorana Pitića, kao i predsednik beogradskog Trgovinskog suda Gorana Kljajevića. Takođe, "mere" bi se odnosile i na predsednika stečajnog veća Sartida Dušana Marčićeva, zatim na bivšeg stečajnog upravnika Sartida Branislava Ignjatovića, kao i pomoćnika stečajnog upravnika Radovana Miljkovića. Na listi ljudi koje je policija pratila je je direktor sektora za procene u Ekonomskom institutu u Beogradu Dragan Šagovnović, kao i jedna radnica Trgovinskog suda u Beogradu, koja se sumnjičila da je sačinjavala lažnu dokumentaciju kojom su "prikrivane nezakonite radnje".

Oni su, kako se navodi u zahtevu, "osumnjičeni za pranje novca jer su prilikom sprovođenja stečaja nad Sartidom i prodaje preduzeća direktnom pogodbom firmi Ju-Es stil Balkan po izuzetno niskoj ceni ignorišući bolje ponude, a na štetu poverilaca Sartida, zbog čega postoji sumnja da su od američke firme dobili nezakonitu proviziju, a novac koristili za "stavljanje u legalne tokove", odnosno za kupovinu nekretnina na teritoriji Srbije i Crne Gore".

- Mi smo celu akciju pripremili i uzeli potrebne izjave u saradnji s tužilaštvom. Spremili naloge za zadržavanje i pretres stanova, krivične prijave, odredili timove policajaca, ko će ići u koji pretres i privođenje. Sve je bilo spremno za akciju u prvim danima juna 2004. godine. Međutim, u poslednjem trenutku sve je zaustavljeno. Jedino što smo uradili jeste pretres Kolesarovog stana na beogradskom Dorćolu, a trebalo je da budu privedeni on, Vlahović, Marčićev, Ignjatović, Kljajević, Miljković i Šagovnović. Nikada nismo dobili naredbu da krenemo dalje, sve je stopirano i do dan-danas ne znamo ko je sprečio akciju. To je mogao da učini samo tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić ili Vlada Srbije, čiji je premijer bio Vojislav Koštunica. Sve se svelo na pisanje izveštaja tužilaštvu i taj predmet evo već osam godina stoji u nekoj fioci - kaže sagovornik "Vesti".

Amerikanci kupili giganta za 23,7 miliona dolara

Zbog celog slučaja su probleme imali i tadašnji tužioci, kako nezvanično saznajemo od izvora "Vesti", kojima je samo kratko rečeno iz tadašnje vlasti: "Je l' vi to želite da nas posvađate sa Amerikancima?!"

Milošević: Nisam bio nadležan

Miroslav Milošević, koji je bio načelnik Javne bezbednosti u vreme kad je planirana akcija privođenja osumnjičenih za slučaj Sartid, takođe nije mogao ništa preciznije da kaže novinarima "Vesti".
- Došao sam na funkciju u martu 2004. godine. UBPOK po unutrašnjoj sistematizaciji nije bila deo javne bezbednosti, čiji sam bio načelnik, već je bila pod direktnom nadležnošću ministra unutrašnjih poslova (Dragana Jočića), tako da ne znam detalje šta se dešavalo oko Sartida - kaže Milošević.

Tajna depeša Jočiću

Da se u vreme istrage Sartida znalo o tome i da su osumnjičeni u ovom slučaju želeli da imaju što više informacija o saznanjima do kojih je došla policija, vidi se i iz strogo poverljive depeše koja je upućena tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću.
U njoj ministra operativci policije obaveštavaju da su došli do operativnih podataka koji pouzdano ukazuju na to da je jedan član Saveta za borbu protiv korupcije izveštaje tog saveta, u kom se navode mnoge činjenice koje su predmet provere UBPOK-a, dostavlja jednom od osumnjičenih u ovom slučaju.

Ignorisana čak i ponuda Mitala!

Tokom pregovora Vlade Srbije o prodaji Sartida američkoj firmi, sve vreme je najveći svetski proizvođač čelika, firma LNM, vlasništvo danas jednog od najbogatijih ljudi na svetu, Indijca Lakši Mitala, bila zainteresovana za kupovinu. U konkurenciji dva svetska proizvođača čelika, svakako bi cena Sartida bila veća.

Čak pet pisama o namerama poslala je firma LNM na adresu Vlade Srbije, tražeći da im se pruži fer šansa za kupovinu Sartida, ali od taga nije bilo ništa.

Tadašnji ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović dao je izjavu tim povodom operativcima UBPOK-a. On je objasnio kako ni u jednom trenutku LNM nije bio na bilo koji način sprečavan da aktivno učestvuje u stečajnom postupku nad Sartidom.

Takođe, ceo proces privatizacije Sartida uzbunio je i nemačke vlasti, pa je savezni ministar za privredu i rad nemačke Volfgang Klement uputio pismo tadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću u kome navodi "da iz perspektive njegove vlade može zbog postupanja u slučaju Sartid doći do negativnih posledica po privredne odnose tadašnje SRJ i Nemačke".

Izveštaj policije na 60 stranica

Istragu oko prodaje Sartida američkoj firmi Ju-Es stilu iniciralo je tužilaštvo. Policija je saslušala gotovo sve umešane u privatizaciju, prisluškivala umešane u prodaju, nakon čega je sastavljen izveštaj na 60 stranica.
Utvrđeno je kako su Sartid A.D. i firme u njegovom vlasništvu prodate za mnogo manju cenu od realne.
"Visina utvrđenih i priznatih potraživanja banaka u stečaju prema Sartidu iznosi oko 1,2 milijarde dolara", piše u izveštaju. Inače, Sartid je američkoj firmi prodat direktnom nagodbom za 23,7 miliona dolara.
Sva potraživanja firmi kojima je Sartid dugovao novac su obrisana jer je to bio uslov da se firma proda Amerikancima, a sva dugovanja pala su na teret države.