Kusturica: Skupo plaćam svoje srpstvo

U Višegradu, tik uz most na Drini koji je Andrić opisao u svom najpoznatijem romanu, proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica završava Andrićgrad. Krajem prošle nedelje je svečano otvorena glavna ulica Mlada Bosna, zbog čijeg naziva se digla velika prašina u Sarajevu.

Emir Kusturica, proslavljeni režiser i tvorac Andrićgrada

 

Gledajući pravo u oči i bez dlake na jeziku Emir Kusturica u ekskluzivnom intervjuu za "Vesti" otkriva mnoge nepoznate detalje za ovaj projekat, ali i priznaje da skupo plaća to što javno priznaje da je Srbin.

Zabole me za galamu iz Sarajeva

U Andrićgradu su otvoreni Gradska većnica, knjižara, galerija i multipleks bioskop čime je grad i formalno zaživeo.

- Otvaranjem ovih objekata smo zapravo i faktički stavili u funkciju glavnu ulicu i završili prvu polovinu Andrićgrada. Veoma je bitno što smo uspeli da u jednoj ulici s jedne strane smestimo gradsku upravu, pozorište, Andrićev institut, buregdžinicu, ćevabdžinicu, a s druge strane Akademiju lepih umetnosti, bioskop, knjižaru, galeriju, banku...
 

Niste odustali da glavna ulica nosi ime Mlada Bosna, iako je to izazvalo burne reakcije u zvaničnom Sarajevu?
- Iskreno, boli me... za te reakcije. Mlada Bosna je bila ozbiljna, otadžbinska organizacija stvorena u vreme raspada jedne monstruozne carevine koja je, kad se raspadala, povukla za sobom stotine miliona ljudi u smrt. Danas se zaboravlja da je to bila multietnička organizacija, a da je rat izazvala Austrougarska, tačnije Nemačka, jer je sve bilo dirigovano iz Berlina i Bona. Uostalom, Mlada Bosna je kroz različita vremena različito i tumačena, tako da je, dok sam bio mali, postojao košarkaški klub sa tim imenom, a danas je to ime prokuženo. Pri tome, Gavrilo Princip je od heroja postao neko koga Srbi treba da se stide. Da se tako nešto ne dogodi, od juna sledeće godine u Andrićevom institutu će započeti serija ozbiljnih simpozijuma i o njegovoj ulozi, ali i Prvom svetskom ratu uopšte.
 

Zbog čega je to bitno?
- Bitno je da se rastumači kako je taj rat zaista počeo, jer ga Srbi nisu započeli, a trebalo je veoma brzo da ga izgube. Međutim, dogodilo se obrnuto.

Dodik je nedavno izjavio da je jedino rešenje za BiH podela na tri države. Šta vi mislite o tome?
- Predsednik Dodik je veoma ozbiljan čovek, ali ja ne živim u BiH i to on sigurno bolje zna od mene. Šta ću pričati o Bosni kada ovde samo gradim grad.
 

Ipak, vi ste jedan od retkih srpskih umetnika koji se ne plaši da javno kaže da su i Srbi bili žrtve, odnosno da bliža istorija nije baš onakva kakvom se predstavlja?
- Naravno da ću to uvek govoriti. Kod ovih koji su poznati zaista je tako da uglavnom izbegavaju i ideju da su uopšte Srbi, jer onda lakše dolaze do raznih fondova i novca Evropske unije. Ali, mislim da oni ćute da su Srbi ne samo zbog toga već i zbog malograđanštine. Ako Danci ne kriju da su Danci, zbog čega bi onda Srbi krili da su Srbi. Taj fenomen je meni oduvek bio fascinantan.
 

Kako to onda Vama uspeva?
- Zato što sam ja slobodan čovek i nisam tipična pojava. Otuda ta moja sloboda i moja autonomija koju ja skupo plaćam, ali je zato moje veliko životno zadovoljstvo da mogu da kažem ono što verujem da je pozitivna istina.

Srbija je premala za kopanje nikla

Tradicionalno ste dobri sa predsednicima Srbije. Da li će tako biti i sa Tomislavom Nikolićem?
- Ne bih se složio sa ovom konstatacijom. Do sada sam samo koristio svoj autoritet da od države obezbedim sredstva za infrastrukturu na Mokroj gori. A to što sam bio dobar i sa Vojislavom Koštunicom i sa Borisom Tadićem uopšte ne govori da sam pretplaćen na prijateljstva sa predsednicima Srbije. Prosto, kada se baviš poezijom, onda ti poznanstva sa političarima ne trebaju, ali kada nešto gradiš to je nemoguće bez političke podrške.
 

Prvo od tih dela je bila Mokra gora?
- Zaista je impresivno ono što je urađeno u ovih sedam godina. Mogra gora ima 17 kilometara kanalizacije i dobija prečistač, devet kilometara vodovoda, dva trafoa, 16 kilometara asfalta. Sve je to urađeno zahvaljujući toj komunikaciji koju sam imao sa čelnicima Srbije, ali i gotovo mitološkoj borbi koju vodim protiv kopanja nikla, jer je dva puta to pokušano.
 

Kad smo kod nikla, seljaci na Mokroj gori umalo nisu pobili istraživače nikla?
- Da nije bilo mojih rendžera, garant bi dobili batine. To samo govori da moraju biti oprezniji, jer je narod naoštren, ljut.
 

Ni Vi niste ostali dužni, ali verbalno?
- Zato što u svetu postoji samo negativno iskustvo u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom nikla, a pri tom se namerno zaboravlja da Evropska unija zabranjuje eksploataciju ove rude na svojoj teritoriji. I mi umesto da im poverujemo barem po ovom pitanju želimo da se svrstamo u red Indonezije ili onih zemalja čija je priroda uništena. Prosto, Srbija je mala da bi mogla da izdrži kopanje nikla.

Patološka mržnja

Da biste pomogli u tome, postali ste predsednik Odbora za zaštitu prirodnih resursa Srbije. Da li pojedinac uopšte može nešto da uradi?
- Uveren sam da srpska javnost neće dozvoliti da dođe do eksploatacije nikla. Ja sam tu najmanje bitan, posebno što nemam nikakve političke ambicije, a cela priča se sa jezika zaštite životne sredine prevela na jezik politike. E, sada, pošto se u Srbiji politizuje i odlazak u NjC i izlazak iz njega, onda je iskopavanje nikla izdignuto na sasvim drugi nivo.
 

Nedavno su Vas optužili i da ste krali kamen po Trebinju?
- To uopšte nije tačno. Imao sam verbalno obećanje načelnika Trebinja i moja greška je bila što sam žurio i nismo potpisali ugovor. Uzgred, to je kamen jedne raspadnute austrougarske karaule koja je čerupana unazad 100 godina i od koje je ostao samo zid i po, a jedino je u istoriji poznata po tome što su iz nje, posle atentata u Sarajevu, austrougarski vojnici obesili najuglednije građane srpske i muslimanske nacionalnosti u Trebinju. Izgleda se to Trebinje od tada nikad nije ni popravilo, pa je začudilo zašto i sada, skoro 100 godina kasnije, neko nije istrčao na ulicu i rekao: "Ljudi, treba obavestiti austrougarsku ambasadu šta radi ovaj Kusta!"
 

Ipak, negde ste odgovorili da nije problem kamen, već "patološka mržnja Sarajeva prema Andrićgradu".
- To je tačno. Andrićgrad je projekat koji oni mrze, kao i mnoge druge stvari. Zvaničnicima u Sarajevu očigledno smeta što ovaj projekat potvrđuje ideju da Srbi nisu Evropljani iz samo jedne renesanse.

Upravo ste se vratili iz Sankt Peterburga gde ste bili predsednik žirija filmskog festivala. Čime se Kusturica još bavi?
- Završavam jedan grad, dovršavam skijalište, gradim još jedan hotel i privodim kraju novi roman, nastavak prvog "Smrt je neprovjerena glasina". Reč je o zbirci priča pod naslovom "Stranac u braku". To je opasan naslov.
 

Za 2014. planirate da za Kanski festival predstavite i prvi film iz Republike Srpske. Zbog čega je tematika rat i hoće li to biti priča o ratu u Bosni?
- Biće prikazan neki univerzalni rat za koji je nevažno gde se vodi. Želeo sam da pokažem kako su ljubav i rat kompatibilni pojmovi.
 

Vi ćete biti i glavni glumac. Zašto?
- Zato što mi je teško govoriti drugom šta treba raditi!