Afera Valdhajm u Jugoslaviji (7): Ustaše ga odlikovale
Iako je Kurt Valdhajm dugo i veoma uporno poricao bilo kakvu vezu sa genocidnim operacijama na Kozari u proleće i leto 1942. godine, dokazujući čak da je u to vreme bio u Pljevljima, pritešnjen dokazima on će - tada već kao predsednik Austrije - krajem oktobra 1986, ipak priznati tadašnjem američkom ministru pravosuđa Edvinu Meseu da je učestvovao u toj ofanzivi, ali je i dalje svoju ulogu minimizirao, tvrdeći da je bio oficir za vezu ili zadužen za snabdevanje jedinica hranom i ostalim.
Činjenice su, međutim, bile tvrdoglave i neumoljive, posebno one koje su krajem marta 1986. godine saopštili čelnici Svetskog jevrejskog kongresa Elan Stajnber i Eli Rozenbaum, odnosno poznati istoričar, profesor Robert Herstejn. Naglašavajući da svoje tvrnje temelje na zaplenjenim tajnim nacističkim dokumentima, koje je lično potpisivao Kurt Valdhajm, oni su obelodanili da on nije bio običan vojnik niti intendant, već obaveštajni oficir višeg ranga i širokih ovlašćenja, direktno podređen i odgovoran vrhovnoj komandi nemačke armijske grupe E, odnosno glavnokomandujućem feldmaršalu Aleksandru Leru.
BORBA BEZ MILOSTI
Jevreji su precizirali da je Valdhajmov zadatak u toj ofanzivi bio da ispituje sve zatvorenike, ali i pazi i proverava političku opredeljenost i nemačkih vojnika i oficira. Kako je on bio oficir od poverenja, dokazane političke opredeljenosti, čovek za specijalne zadatke, neretko je, prema tvrdnjama rukovodilaca Svetskog jevrejskog kongresa, i sudbina civilnog stanovništva, odnosno talaca, bila u njegovim rukama.
Citirajući neke od dokumenata koje je tokom operacija na Kozari potpisivao Kurt Valdhajm, Stejnber i Rozenbaum izvode zaključak da je bitka na Kozari bila "borba bez milosti, bez sažaljenja za protivnika". Profesor Herstejn to dokazuje i podacima iz Valdhajmovih izveštaja vrhovnoj komandi. Tako, u jednom od njih, on saopštava da su "Nemci izgubili 71 vojnika i ubili oko pet hiljada partizana", a u drugom da su u periodu od 9. do 23. jula 1942. "poginula 33 nemačka vojnika, da je ubijeno 1.626 partizana i zarobljeno više od 9.000 protivnika, dok je 431 osoba streljana za odmazdu."
Ipak, o okrutnosti i nemilosrđu Nemaca kao vrhovne komande i ustaša kao izvršilaca i njihove desne ruke u ovoj ofanzivi, najupečatljivije govori stravično svedočenje Dese Topić iz sela Pašini Konaci:
"Narod se pred ustašama krio kako je ko znao i umeo. Najteže je bilo sa decom. Majke su ih krile po škripovima. U našem zbegu je bilo 32 dece u kolevkama sa majkama koje su ih čuvale. Ali, ustaše su otkrile skrovište. Sa njima su bila i četiri nemačka oficira. Gledala sam, skrivena u blizini, kako su ih ustaše i Nemci sve pobili..."
I ovo grozomorno svedočanstvo potvrđuje da su za pokolje na Kozari prvenstveno odgovorni Nemci kao glavnokomandujući, pa dakako i Kurt Valdhajm, koji se za zasluge i ispoljenu revnost u ovoj ofanzivi okitio visokim ustaškim odličjem.
Naime, zagrebački "Vjesnik" je 6. marta 1986. godine objavio ukaz koji je 9. septembra 1942. godine potpisao "ministar hrvatskog domobranstva, doglavnik i vojskovođa NDH, vitez Slavko Kvaternik", a koji glasi: "Poglavnik Nezavisne Države Hrvatske svojom odredbom broj OĆ. 83 ZV(onimira) kol(ajna) - 1942. na moj prijedlog podijelio je srebrnu kolajnu kralja Zvonimira sa hrastovim grančicama za hrabro držanje u borbama protiv pobunjenika u zapadnoj Bosni u proljeće i ljeto 1942..." Na spisku odlikovanih koji prati ovaj ukaz, pod rednim brojem 3 je ime lajtnanta Kurta Valdhajma iz Operativnog štaba Zapadna Bosna.
Dalja istraživanja u nemačkoj i ustaškoj arhivi pokazala su da je Valdhajmu visoko odličje pripalo na predlog njegovog tada neposrednog komandanta general-majora Fridriha fon Štala. On je za odlikovanje predložen 22. jula 1942. godine, dakle u vreme završnih operacija na Kozari, a sem njega, odlikovano je još devet nemačkih oficira i samo dva ustaška "časnika" - Narije Veselinović i Stjepan Miličić...
Danko Vasović će se ukupno sedam puta sresti sa Kurtom Valdhajmom. Pored ostalog, bio je i prvi novinar kojem je dao intervju nakon izbora za predsednika Austrije. Primao ga je ljubazno, ne samo zato što je dolazio iz tada najtiražnijeg jugoslovenskog lista već prvenstveno stoga što se trudio da korektno, profesionalno prenosi njegove izjave i tvrdnje. Vasović je, međutim, naporedo intenzivno tragao za novim dokazima o Valdhajmovoj nacističkoj prošlosti i pomno pratio šta se piše, do kakvih su saznanja dolazili drugi, prikupljajući tako i pripremajući građu za obimnu knjigu, koja je uglavnom bila gotova već krajem 1987. godine.
AUSTRIJSKO BREME
Uprkos sijaset obelodanjenih podataka od kojih je većina, svaki za sebe, mogao biti razlog da Valdhajm podnese ostavku i preuzme očiglednu odgovornost, breme koje je pritiskalo i mučilo i većinu Austrijanaca, on je, ipak, tvrdokorno istrajavao i odlagao taj čin jer je bilo mnogo onih, ne samo u Austriji, koji su ga otvoreno branili i podržavali u tome. Tako je, recimo, tadašnji šef austrijske diplomatije Alojz Mok na konferenciji za štampu 20. avgusta 1987. godine u Beču doslovce kazao: - Ne postoji nijedan dokumenat koji bi dovodio predsednika Valdhajma u vezu sa ratnim zločinima i povredama ljudskih prava u Drugom svetskom ratu!
Pavelićeva zahvalnostKurt Valdhajm je, inače, Drugi svetski rat završio sa pet odličja na prsima. Tri su posebno indikativna. Za zasluge i ispoljenu hrabrost i požrtvovanje na Istočnom frontu, na samom početku rata, kada je bio i ranjen, dobio je dva odlikovanja, a jedno od njih je bio gvozdeni krst, najznačajnije Hitlerovo odličje za vojničke zasluge. Nakon ofanzive na Kozari za revnost ispoljenu u toj operaciji lično mu je ustaški poglavnik Ante Pavelić pripučio na grudi visoko odličje, koje je mimoišlo čak i Valdhajmovog direktno pretpostavljenog starešinu, generala Štala, glavnokomandajućeg borbene grupe "Zapadna Bosna", odnosno nemačko-ustaške operacije na Kozari u kojoj je bilo angažovano oko 23.000 Nemaca i ustaških bojovnik. Od toga se samo njih dvadesetak, pretežno Nemaca, okitilo ustaškim odličjima - među njima i Valdhajm.
Nacisti u civiluVisoki funkcioner austrijskog parlamenta Lacina, reagujući očigledno na aktivnosti Svetskog jevrejskog kongresa oko utvrđivanja istine o Valdhajmu, otišao je i korak dalje i svojom izjavom izazvao gnev, ne samo Jevreja širom sveta, već i velikog broja, prvenstveno intelektualaca, u samoj Austriji: - Jevreji žele - napisao je Lacina - da Valdhajma nabiju na krst kao što su nekada učinili sa Isusom Hristom! Tog smera je bila i izjava Mišela Grafa, generalnog sekretara Austrijske narodne partij (OVP), koji se gotovo posprdnuo i Jevrejima i svima ostalima koji su se bavili Valdhajmom: - Sve dok se ne dokaže da je Valdhajm svojim rukama zadavio bar šest Jevreja, neće biti problema sa njegovom prošlošću! |
