Dačić: Azilanti ugrožavaju režim putovanja svih u EU
"Znatno je manje lažnih azilanata iz Srbije u EU, ali njihov i dalje relativno visok broj ugrožava režim putovanja državljana Srbije bez viza u zemlje EU", izjavio je premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
"Dobro je da su u zemljama EU shvatili da građani Srbije koji traže azil, nisu pravi, već ekonomski azilanti", rekao je Dačić na konferenciji za novinare sa državnom sekretarkom Belgije za azil i migracije Megi de Blok.
"Svima koji nameravaju da zatraže azil u EU, treba jasno poručiti da to više nije ni ekonomski isplativo, da time mogu da naprave problem sebi, a zatim i Srbiji, i zemlji u koju su došli", poručio je Dačić, dodavši da su posle izmena propisa o azilu šanse da se azil negde dobije dva do tri odsto.
Po rečima Dačića, zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa belgijskom i drugim evropskim vladama, broj ljudi iz Srbije koji u zemljama EU traže azil je 2011. godine prepolovljen sa 17.000 koliko ih je bilo 2010. godine.
"Uložili smo mnogo da bismo dobili viznu liberalizaciju, a možemo je lako izgubiti", upozorio je Dačić i naveo da azil najčešće traže Romi i Albanci, te je Srbija pažljiva u primeni mera da se ne bi tumačilo da krši ljudska prava.
U Nemačkoj, Švedskoj, Begiji, Luksemburgu, a u poslednje vreme i u Švajcarskoj je, kako je rekao, najveći broj azilanata iz Srbije koji ne žele sam azil, već novac dok im se slučaj razmatra.
"I pored svega što radimo - kontrole granica, uvodenja novih krivičnih dela, restriktivnh mera, važno je primenjivati mere koje bi osnažile područja sa kojih dolaze azilanti, a u pogledu Roma treba sprovesti inkluziju. Umesto da te zemlje daju novac za lažne azilante, mogli su da investiraju ovde, kako bi ti ljudi imali gde da rade", rekao je Dačić.
Prosle godine u Nemačkoj je azil tražilo 4.579 državljana Srbije, u Švedskoj 2.679, u Luksemburgu 932, u Belgiji 1.109 a u Švajcarskoj 1.217, kazao je premijer i dodao da je ove godine, do kraja septembra, u Belgiji bilo 400 azilanata iz Srbije te se očekuje da će ukupan broj do kraja godine biti manji nego 2011.
"Bez obzira na smanjenje broja azilanata septembra, Srbija je bila na osmom mestu po broju zahteva za azil u Belgiji, iza Avganistana, Kosova, Gvineje, Albanije, Sirije, Konga i Rusije", kazao je on.
Megi de Blok je upozorila da ukoliko se ne smanji, broj zahteva za azil može ugroziti mnogućnost svih državljana Srbije da bez viza putuju u zemlje EU, i ukazala da, mada je mnogo učinjeno za rešavanje problema azilanata, mnogo još treba učiniti.
"Nekoliko godina dobro sarađujemo na sprečavaju ilegalne migracije, i broj azilanata je opao, ali i dalje 50 do 70 ljudi mesečno dolazi iz Srbije. Srbija je demokratska i bezbedna država i želimo da se taj broj još smanji", rekla je de Blok.
De Blok je ukazala da je posetila jug Srbije da bi tamošnje stanovnistvo obavestila o promenama i zaoštravanju propisa zemalja EU o azilu, da je novčana pomoć smanjena i da se lažnim azilantima ulazak u zemlje "Šengenske grupe" zabranjuje na tri do pet godine.
