Uskoro i treći centar za azil
U centrima za azil u Banji Koviljači i Bogovađi trenutno se nalazi više od 200 azilanata, a u planu je otvaranje trećeg centra za azil sa oko 400 mesta, čija lokacija još nije određena. Prošle godine u Srbiji je tražilo azil 3.000 ljudi, dok su 2008. godine, kada je usvojen Zakon o azilu, 52 osobe tražile azil
Prema rečima Jelene Marić iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, od 2008. godine, kada je Komesarijat preuzeo centre za azile, nije bilo nijednog incidenta koji su izazvali azilanti. Ukazujući da se za tražioce azila moraju obezbediti smeštaj, socijalna i zdravstvena zaštita, ona je istakla da najveći broj azilanata dolazi iz Avganistana, Somalije i Pakistana, i da su to uglavnom maloletnici bez pratnje.
- Nekada su azilanti bili sredovečni muškarci, a danas su to trudnice, deca...Srbija nije krajnja destinacija azilanata, već samo predstavlja tranzit dok ne nađu mogućnost da odu u neku od zemalja zapadne Evrope - rekla je Marić i dodala da su ti ljudi iz svojih zemalja pobegli zato što su mučeni i proganjani i da bi zato lokalne zajednice u Srbiji morale da im pruže podršku.
Marić je podsetila da je Komesarijat nadležan i za povratnike po osnovu sporazuma o readmisiji, kao i da je Srbija preuzela obavezu da prihvati i integriše sve povratnike iz zemlje EU, što je bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju i stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
- Od 2008. godine do danas u Srbiju je, uglavnom prisilnom deportacijom, vraćeno više od 8.000 ljudi - rekla je Marić i dodala da se najviše njih vraća iz Nemačke, Švajcarske i Švedske.
Prema njenim rečima, jedan od najvećih problema su porodice koje su po 20 i više godina živele u zemljama Evropske unije, ali nisu stekle pravo legalnog boravka.
Navodeći da su mnogi od njih spremni ponovo da migriraju, ona je ukazala da je svima njima potrebna pomoć pri upisu dece u školu, dobijanju dokumenata, zapošljavanju...
Srbija je sa oko 300.000 izbeglih i interno raseljenih lica, na prvom mestu u Evropi i 13 mestu u svetu.
