Pljačka s pečatom državne tajne
Evropski parlament od Srbije traži da preispita 24 sporne privatizacije, i to one koje su veoma dobro poznate javnosti jer su godinama izazivale kontroverze, a oko nekih se čak vode i sudski postupci.
Međutim, u drugom stavu Rezolucije usvojene 29. marta ove godine, evroparlamentarci su od Srbije zahtevali i da smesta deklasifikuje sve privatizacione ugovore koji nose oznaku "državne tajne" budući da je to u suprotnosti i sa srpskim zakonodavstvom i s evropskom praksom.
- Bilo je puno takvih ugovora na koje smo naletali u radu, uglavnom asistirajući Savetu Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Ja sam u više navrata javno, glasno i jasno govorio da je označavanje prodaje državne imovine tajnom nezakonito - rekao je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Brisel misli ozbiljnoMislite li da je upozorenje EU ozbiljno, budući da je upravo izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin posetio neke od spornih kompanija?
|
Ipak, to se događalo i poslednjih godina.
- Jeste i to je nedopustivo. Olako su se stavljali pečati državne tajne na ugovore.
A zbog čega, šta se time skriva?
- Kad god pitate državne organe zašto to rade, oni će reći da je to bio zahtev kupca, druge strane. To, međutim, ne može biti nikakvo objašnjenje, jer čak i da je kupac to tražio, naši funkcioneri su morali da im kažu: "Gospodo, to što zahtevate je u suprotnosti s našim zakonima" i kraj priče.
Koliko ugovora o prodaji državne imovine nosi oznaku državne tajne?
- Mi to pouzdano ne znamo. Znamo samo za one ugovore u koje je neko tražio uvid, pa mu je to uskraćeno zbog navodne tajnosti. Onda bismo mi pokrenuli postupak i ugovor bi bio dostavljen. Recimo ovako, to je manje-više ono što je obrađivao Savet za borbu protiv korupcije.
A Fijat?
- Da, to je takođe bio problem. Dokumenti vezani za te privatizacije ne mogu ni u kom slučaju biti tajna. Posebno je pitanje da li neko ima interes da to krije. Pravo na slobodan pristup informacijama zasnovano je na Ustavu i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da se ostvaruje na način, pod uslovima i po proceduri koja je utvrđena zakonom. Zakon podrazumeva i mogućnost da se, pod uslovima koje je utvrdio, radi zaštite određenih legitimnih interesa pravo javnosti može i ograničiti, ali to ima granice.
Vlada se pravdala da su se čelnici Fijata pozvali na "poslovnu tajnu".
- Za javnost može da bude zbunjujuće pozivanje na "poslovnu tajnu" i na to da su cenzuru dokumenata "izvršili ljudi iz Fijata" jer dokumenti naših organa vlasti ne mogu biti klasifikovani kao "poslovna tajna".
