Oland: EU je postala nečitka, udaljena i nerazumljiva!

Posle izbora za Evropski parlament na kojima je krajnja desnica zabeležila spektakularne uspehe u skoro svim zemljama EU, reklo bi se da Evropom kruži bauk panike. Šefovi država i vlada EU sastali su se na vanrednom samitu u Briselu kako bi pokušali da nađu odgovor na eksploziju gneva sve siromašnijih masa koje su se priklonile populističkim obećanjima ekstremista dok im Brisel nudi jedino stezanje kaiša.

Francuski predsednik Fransoa Oland

Francuski predsednik Fransoa Oland došao je politički oslabljen u Brisel, posle pobede krajnje desnog Nacionalnog Fronta koji je dobio podršku čak četvrtine glasača za svoju antimigracijsku politiku, zalaganje za izlazak iz EU i posebno - za napuštanje evra.

Oland se uoči dolaska na vanredni samit u Briselu obratio naciji priznajući da je EU "postala nečitka, udaljena i nerazumljiva" i dodajući da "tako nešto više ne može dalje".
On se založio za to da Evropa "promeni orijentaciju" i da se "povuče odande gde nije neophodna". Oland je najavio da će na evropskom samitu tražiti da se kao prioriteti postave: privredni rast, zapošljavanje i investicije.

Do koje je mere francuski predsednik Fransoa Oland uzdrman govori i činjenica da je on kao socijalista dogovorio da Francuska mora da čuva svoje granice, kada je juče italijanski premijer Mateo Renci pozvao da EU pokaže solidarnost kada je reč o najezdi imigranata iz Afrike na italijanske obale.

Sve ovo govori da je francuski predsednik napravio prvi korak približavanja ka britanskom premijeru Dejvidu Kameronu koji već dugo traži uspostavljanje neke vrste "Evrope po izboru" i obustavu prenošenja suvereniteta sa pojedinačnih država na institucije EU u Briselu.

Posle pobede evroskeptika iz stranke Ukip na izborima u Velikoj Britaniji, Kameron sada još više insistira na ukidanju nekih zajedničkih evropskih političkih odluka kao što je na primer sloboda kretanja i zapošljavanje unutar EU.

Kameronu je neophodno da Brisel udovolji bar nekom od njegovih zahteva pre nego što u Velikoj Britaniji bude održan referendum o izlasku iz EU najavljen za 2017. godinu.

Pitanje je međutim da li će antievropski gnev sve siromašnijih biračkih masa u Evropi moći da se umiri delimičnim udovoljavanjem njihovim zahtevima. Ili će ipak biti neophodno da EU dovede u pitanje ono što je zapisano u njenom ustavu: obavezu poštovanja načela neoliberalne ekonomije po kojima se tržište samo reguliše, a uloga države mora da slabi. Ovu suštinsku reformu za sada niko i ne pominje.