Molim se za mudrost u javnom životu
Daleko od očiju javnosti, u okviru Rimokatoličke crkve u Srbiji, trogodišnji period pastoralnih priprema za proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta kojim je 313. godine rimski imperator Konstantin legalizovao do tada progonjeno hrišćanstvo, završava se idućeg meseca. Budući da se u Jubilarnoj 2013. godini očekuje niz manifestacija širom hrišćanskog sveta, kad je reč o Srbiji, centralna svečanost najavljuje se u Konstantinovom rodnom gradu Nišu.
Srpska pravoslavna crkva, preko svog portparola vladike bačkog Irineja (Bulovića), saopštila je da će na svečanost biti pozvani poglavari svih kanonskih pravoslavnih crkava, kao i predstavnici, ali ne i poglavari drugih hrišćanskih crkava i verskih zajednica. Iako SPC nije planirala da na proslavu pozove poglavara Rimokatoličke crkve, nedavno su se pojavile pretpostavke o mogućem papinom dolasku.
Tim povodom "Vesti" su razgovarale sa beogradskim nadbiskupom dr Stanislavom Hočevarom, koji je istovremeno predsednik Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija.
Poslednjih dana bilo je mnogo spekulacija i različitih izjava u vezi s dolaskom pape Benedikta XVI u Niš 2013, na proslavu jubileja Milanskog edikta. Da li papa dolazi?
- Na to pitanje ne mogu ja da odgovorim jer Sveti otac nije podređen meni, nego samo ja njemu. Ali, mogu da kažem bar ovo - katolici u Srbiji previše su ponosni na svog poglavara da bi sad dozvolili bilo kakvo omalovažavanje Svetog oca.
Ako imamo u vidu činjenicu da pravoslavci Srbi i rimokatolici Hrvati imaju do danas nerešene međusobne istorijske sporove i da se u novijoj istoriji Vatikan opredeljuje da u Beogradu stoluje rimokatolički nadbiskup koji nije Hrvat, odakle je potekla ideja da među više od 5.000 biskupa i više od 200 kardinala, baš dvojica hrvatskih visokodostojnika prilikom nedavnog susreta sa srpskim patrijarhom Irinejom "lobiraju" za papin dolazak u Srbiju?
- Oni - monsinjor Mate Uzinić i monsinjor dr Antun Škvorčević - došli su u Beograd na poziv Beogradske nadbiskupije upravo u smislu naših priprema za Jubilarnu godinu. Ali, katolički biskupi imaju istinski afinitet prema Pravoslavnoj crkvi i njima je normalno, zbog Isusa Hrista, da pozdrave i poglavara Pravoslavne crkve, da bi mogli otvoreno da razgovaraju o zajedničkim odgovornostima.
Ćutanje VatikanaZašto Vatikan još ćuti na poplavu najrazličitijih napisa i tumačenja u vezi s papinim eventualnim dolaskom u Srbiju? |
Kako komentarišete izjavu vladike bačkog Irineja Bulovića da iz Vatikana u SPC nije stigao čak ni nagoveštaj da bi papa Benedikt XVI želeo da poseti Srbiju? Da li je u međucrkvenim odnosima praksa da gost prvo izrazi želju da dođe, pa da mu se zatim uputi poziv? Narodski rečeno - da se gost sam pozove.
- Nisam pozvan da komentarišem izjave Njegovog preosveštenstva vladike Irineja. Ali, moram da kažem da je svima poznato da je u septembru 2005. tadašnji kardinal Jozef Racinger trebalo da dođe u Srbiju, ali je u međuvremeno bio izabran za papu. U februaru 2005. razgovarao sam s njim jedan sat o pripremama i samoj realizaciji posete, a i kasnije nekoliko puta. Poznajem dobro njegove misli, želje i srce. Moram biti iskren, nisam ga dovoljno teološki proučavao u njegovim bogatim delima da bih o tome smeo nešto da zaključim iz svih njegovih studija (Opera omnia).
Balkanski mirotvorac* Monsinjor Stanislav Hočevar rođen je 1945. u Jelendolu kod Novog Mesta, u Sloveniji. Po završenoj osmogodišnjoj školi u Škocjanu, 1960. pridružio se katoličkom redu - Don Boskovim salezijancima. Gimnaziju je učio u Križevcima i Rijeci. Visoko teološko obrazovanje stekao je u Ljubljani. Za sveštenika je zaređen juna 1973. Bio je na nekoliko odgovornih dužnosti u Sloveniji i Austriji.
|
Da nije, možda, trenutno forsiranje papine posete Srbiji preko pojedinih beogradskih medija prebacivanje vrućeg krompira u ruke tek uspostavljenoj sadašnjoj državnoj vlasti u Srbiji u režiji njihovih prethodnika koji su izgubili izbore?
- Nisam stručnjak za politiku. Ali svakako se sa svojim vernicima mnogo molimo za mudrost u javnom životu.
Smatrate li da se na domaćem terenu Vatikan i papa (zlo)upotrebljavaju u političkim zađevicama u Srbiji, kao i u odnosima SPC-a sa domaćim državnicima i političarima?
- Mislim da je vaša konstatacija vrlo blizu istine.
Nadbiskupija u Beogradu priprema za septembar pretpraznične svečanosti u čast jubileja Milanskog edikta. O čemu je konkretno reč, ko će biti gosti, a ko učesnici?
- Hvala na pitanju, dozvolite mi ipak da naglasim ono što me niste pitali. Naša Beogradska nadbiskupija završava 8. septembra 2012, na Malu Gospojinu, drugu godinu Trogodišnjeg pastoralnog nacrta. Želeli smo da svi mi u Srbiji započnemo jedan integralni proces preobražaja u pripremama za Jubilarnu godinu 2013. Budući da te spremnosti nije bilo, učinili smo to sami. Imamo, dakle, konkretan plan za svaku godinu posebno, s jasnim i teološkim, i istorijskim, i pastirskim ciljevima. A o tome niko ne želi da govori. Ko recimo piše o dva velika toma istorije Beogradske nadbiskupije? Koga zanima celokupno pitanje problematike porodica - iako praktično izumiremo? Mi smo, na primer, imali veličanstveni skup porodica 20. maja 2012, ali tada je više zanimanja bilo posvećeno Paradi ponosa. Da skratim, mi ne želimo jednokratne događaje bez odnosa sa životom, niti samo da pozovemo neke "visoke goste", koji će se fotografisati da ispune stranice novina. Svoje trogodišnje procese nećemo završiti posebnim događajima u mesecu septembru, oktobru i novembru 2013. godine, ali zasad još ne želim da razotkrivam sadržaj tih događaja i imena gostiju koji će doći.
