Koštunica: Osujetili smo pogubnu politiku Demokratske stranke

“Od osnivanja pre dvadeset godina, Demokratska stranka Srbije je uvek i pre svega bila državotvorna stranka i po tome je jedinstvena na našoj političkoj sceni. To znači da je od 26. jula 1992, kada smo stvorili DSS, za nas u svakom trenutku interes Srbije i interes srpskog naroda bio rukovodno načelo. Zalaganje DSS za političku i vojnu neutralnost Srbije nije po volji velikim zapadnim silama i nema sumnje da je to ključni razlog zbog čega je DSS zaobiđena prilikom razgovora o formiranju nove vlade“, rekao je predsednik DSS Vojislav Koštunica u intevjuu za Danas povodom 20 godina rada ove stranke.

EU ima alternativu: Vojislav Koštunica

 

Koštunica, između ostalog, govori o odnosima na političkoj sceni Srbije, Kosovu i Metohiji, razmimoilaženjima unutar demokratskog bloka.

Zbog čega je izostala posleizborna saradnja sa SNS, iako mnogi smatraju da je podrška DSS bila presudna za pobedu Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora?

- Za nas je bio važan cilj da sklonimo pogubnu politiku DS da EU nema alternativu, koja je pretila da Srbiji nanese ozbiljnu i dugoročnu štetu. Postignut je sa SNS i dogovor da nema promene Ustava bez saglasnosti DSS, što ima najveći značaj, budući da Ustav štiti od mnogobrojnih nasrtaja na celovitost države. To su za nas bili dovoljni razlozi da podržimo Nikolića. Naravno, nismo imali nikakve iluzije da je u ovom trenutku sazrelo da se vlada formira na politici državne neutralnosti Srbije.
 

Da li je paradoks to što se DSS kao stranka građanske desnice našla u nemilosti onog što se zove demokratski Zapad?

- Treba reći istinu da zapadne sile brinu o demokratiji u najboljem slučaju samo kada je reč o njihovim državama. A kada je reč o drugim državama i Srbiji, oni isključivo vode računa o svojim geostrateškim interesima. To najmanje znači da se zbog ove politike duplih standarda zapadnih sila treba odreći demokratskog uređenja i pravne države. Naprotiv, to znači da mi sve svoje snage treba da usmerimo da iznutra demokratski uredimo državu i da odbranimo svoje nacionalne i državne interese.

Kako se dogodilo da posle 5. oktobra niko od „demokratskih predsednika“ - vi na čelu SRJ i gospodin Tadić kao prvi čovek Srbije - niste podneli ostavke na mesto lidera svojih stranaka, nego je to sada prvi učinio bivši radikal Tomislav Nikolić?

- Ne treba mešati funkcije predsednika SRJ i predsednika Srbije, pošto Ustav SRJ nije nalagao da predsednik SRJ ne može biti i predsednik političke stranke.

Izjavili ste da je u periodu kad ste bili premijer, od 2004. do 2008, pritisak zapadnih sila da se prizna kosovska nezavisnost predstavljao najveću pretnju po uspostavljeni konsenzus u Srbiji. Da li je u sadašnjim okolnostima moguće postizanje političkog konsenzusa o KiM, na kom insistira novi predsednik Srbije?

- DS je 2008. godine razbila nacionalno jedinstvo u odbrani Kosova i tada je uspostavljena nova politika da EU nema alternativu. Kada je voljom većine ministara iz DS došlo do preglasavanja u Vladi i odbijanja da Vlada podrži skupštinsku rezoluciju kojom se utvrđuje da samo celovita Srbija sa Kosovom može nastaviti evropske integracije, tada je srušeno nacionalno jedinstvo i ja sam vratio mandat narodu da odluči ko treba dalje da vodi Srbiju. Mnogo će truda biti potrebno da se ponovo uspostavi nacionalno jedinstvo koje je jednom srušeno na tako sudbonosnom pitanju kao što je Kosovo.

Zbog čega ni u vladi DSS nije bilo političke volje da se rešava albansko pitanje u Srbiji, nego je Beograd pristao na pregovore o položaju Srba na KiM pod posredovanjem Martija Arhtisarija koji je, navodno, u startu saopštio da će konačni rezultat biti nadgledana nezavisnost?

- Pregovori su vođeni pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti, a predmet pregovora je bio budući status pokrajine. To što je Ahtisari bio pristrasan i od početka stao na albansku stranu, samo govori da je on bio instrument zapadnih sila u pokušaju da se kroz pregovore, a to znači legalnim putem, proglasi nezavisnost Kosova. Ta im se računica izjalovila našim doslednim poštovanjem međunarodnog prava. Nikada ne treba zaboraviti da je Savet bezbednosti odbacio Ahtisarijev plan zbog protivljenja Srbije i Rusije. To je nateralo zapadne sile da pribegnu gruboj primeni sile i jednostrano i protivzakonito proglase nezavisnost Kosova a, kako se kaže, „što se grbo rodi vreme ne ispravi“.
 

Šta mislite o predlozima da Beograd proglasi okupaciju KiM?

- Svaka odluka ima svoje posledice i Srbija mora kredibilno da stoji iza svojih odluka i posledica koje iz njih proističu. Proglašenje okupacije imalo bi za posledicu da Srbija mora svim sredstvima da se suprotstavi okupacionoj sili. Umesto toga, mislim da Srbija treba da insistira na poštovanju međunarodnog prava i da samim tim Kosovo smatramo svojim neotuđivim delom. To je ona prava mera, koja je saglasna našoj sadašnjoj snazi i našim mogućnostima.

DSS kao građanska stranka ima jasan stav o Crkvi i nacionalnom pitanju, ali se o obnavljanju monarhije retko izjašnjavala. Kakav je vaš stav o tome, imajući u vidu da su Proglas za političku neutralnost Srbije potpisali i neki članovi Kraljevskog doma Karađorđević?

- Svako pitanje saglasno principu prioriteta dolazi na dnevni red. Kada je reč o monarhiji, ne može se zaobići činjenica da je sve ono veliko što je Srbija u svojoj istoriji stvorila povezano sa monarhijom. Ali, treba znati i to da je u jeku pregovora o Kosovu prestolonaslednik Aleksandar, u svojstvu izaslanika predsednika Vlade, uradio sve što je u njegovoj moći da evropske monarhije pridobije za stav Srbije. Sa svoje strane, svojevremeno sam kao predsednik SRJ, sve učino da prestolonasledik Aleksandar dođe da živi u svojoj kući u Belom dvoru.

Bili ste član Osnivačkog odbora DS, koja je u vreme obnavljanja, pre više od 20 godina, imala ogroman intelektualni potencijal i kredibilitet. Zašto ta snaga nije iskorišćena za demokratizaciju Srbije, nego je utrošena na političko usitnjavanje i sukobe?

- Postojala je ogromna želja da se sruši nedemokratski režim i ta želja je u jednoj stranci na početku okupila ideološki veoma raznorodne intelektualce. Ipak, nijedna stranka ne može da izdrži toliku idejnu šarolikost. Bilo je prirodno da dođe do grupisanja po idejnoj sličnosti, jer to je logika demokratskog uređenja.

Zbog čega ste i u ovom, kao i u prethodnom skupštinskom sazivu, podneli ostavku na mesto narodnog poslanika?

- Nije dobro da učestvujem u svakom delovanju DSS. Stranka treba da ima što širi krug ljudi koje javnost prepoznaje. Skupština je dobro mesto da se čuje više različitih glasova iz DSS.

Kako vidite političku budućnost DSS?

- Stranka koja ima dvadesetogodišnje iskustvo državotvorne politike, koja je prošla mnoga i velika iskušenja, koja je uvek i po svaku cenu bila na strani svog naroda, ima sigurnu i veliku budućnost. Pravo vreme DSS dolazi i ono je povezano sa proglašenjem političke neutralnosti Srbije. Mi smo strpljivi i znamo da svaki plod rađa onda kada sazri. Zasejali smo seme političke neutralnosti i potrebno je vreme da iznikne pravi plod.