Dedovina postaje šiptarska

Kao glavni razlog za započinjanje tehničkih pregovora sa Prištinom vlasti u Beogradu su navodili potrebu da se Srbima koji su ostali u otcepljenoj pokrajini što više olakša svakodnevni život. Od "olakšica" Srbi su dobili obavezu da na svoja vozila kače tablice sa atributima tzv. države Kosovo, da uzimaju dokumenta sa pečatima vlade u Prištini i sve vreme strahuju za svoju imovinu jer bi jednog dana, poput Zlatka Nekića iz Prizrena mogli samo nemoćno da konstatuju da im je imovina uzurpirana, kuća porušena dok se na placu ostalom od dede kao vlasnici vode neki nepoznati ljudi!

Sve su nam Albanci oteli: Zlatko Nekić

 

- Prošle godine smo saznali nešto što nas je šokiralo, da je najveći deo naše imovine koji se vodi na mog oca Živorada otuđen i da se ne nalazi u vlasništvu moje porodice iako je mi nismo prodali - kaže Zlatko Nekić na početku svoje ispovesti za "Vesti".

Ovaj diplomirani ekonomista koji se posle progona 1999. sa porodicom privremeno smestio u Kraljevo, samo je jedan od brojnih Srba koji se na sopstvenom surovom primeru uverio da u pokrajini pod međunarodnim patronatom ni osnovna ljudska prava, kao što su prava na imovinu, nisu ispoštovana, jer preko noći ono što je vaše može da bude uknjiženo na nekog drugog.

Ostale zidine: Srušena kuća porodice Nekić

 

Zlatko se za pomoć obratio na brojne adrese, od ambasada zemalja koje imaju svoje predstavnike u međunarodnoj misiji na Kosmetu, preko srpskog Ministarstva za Kosovo i Metohiju, do Euleksa i organizacija za pružanje pravne pomoći izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji Diadikasia S.A. Business Consultants, koju finansira Brisel.

- U našem Ministarstvu su mi rekli da nemaju neku veliku moć da pomognu i da jedino mogu da napišu protestna pisma međunarodnim predstavnicma na Kosmetu. U Euleksu su mi rekli da razumeju moj problem, ali da im treba vremena jer im se obratilo na hiljade porodica koje imaju sličan problem - dodaje Nekić.

Njegova porodica od septembra prošle godine čeka da im se odgovori ko je u kosovskom katastru zaveden kao vlasnik njihove imovine, kako je do toga došlo i na osnovu kojih ugovora i papira. Tek kada dođu do tih podataka moći će da pokrenu sudski postupak pred institucijama Kosmeta.

Pregovarački timovi Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela prošlog septembra su postigli sporazum o katastarskim knjigama koji je obavezao srpsku stranu da vlastima u Prištini preda fotokopije zemljišnih knjiga iznetih iz pokrajine 1999. Sudeći po izjavama nekih kosovskih zvaničnika katastarske knjige koje su vođenje pre NATO agresije 1999. neće biti jedine merodavne za utvrđivanje vlasništva. Ako se ne bude podudaralo vlasništvo iz ovih knjiga sa onima koje poslednjih godina vodi Priština ići će se na spor da bi konačnu odluku o tome ko je vlasnik nepokretnosti doneo Vrhovni sud Kosova. Takav sled događaja dodatno unosi sumnju kod Srba kojima je uzurpirana imovina da se krajnji ishod neće odvijati po pravu vlasništva već po željama separatističkih vlasti. Direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu Dejan Pavićević, međutim, tvrdi da će predaja katastarskih knjiga, na čemu je insistirala srpska strana, samo pomoći Srbima i drugim građanima na Kosmetu da povrate vlasništvo.

Prizren samo u sećanjima: Majka Zlatka Nekića

 

- Tačno je da Priština ima katastarsku agenciju koja će upoređivati podatke sa podacima iz naših katastarskih knjiga. Taj proces će iskreno se nadam dovesti do razrešenja spornih situacija u korist izvornog vlasnika. Mnogi su Albanci verovali da će falsifikovanjem dokumentacije dobiti tuđu imovinu, ali taj proces se može vratiti unazad i to nije stvar naše želje, već civilizacijsko pitanje i pitanje vladavine prava - uverava Dejan Pavićević.