Dedovina postaje šiptarska

- Prošle godine smo saznali nešto što nas je šokiralo, da je najveći deo naše imovine koji se vodi na mog oca Živorada otuđen i da se ne nalazi u vlasništvu moje porodice iako je mi nismo prodali - kaže Zlatko Nekić na početku svoje ispovesti za "Vesti".

Ovaj diplomirani ekonomista koji se posle progona 1999. sa porodicom privremeno smestio u Kraljevo, samo je jedan od brojnih Srba koji se na sopstvenom surovom primeru uverio da u pokrajini pod međunarodnim patronatom ni osnovna ljudska prava, kao što su prava na imovinu, nisu ispoštovana, jer preko noći ono što je vaše može da bude uknjiženo na nekog drugog.

 

Matične knjige još nisu predate Prema rečima Dejana Pavićevića proces predaje kopija katastarskih i matičnih knjiga je još u pripremnoj fazi. - Radi se na nabavci opreme kojom će se vršiti snimanje i digitalizacija i na tome sarađujemo sa predstavnicima EU. To je proces koji će trajati dve godine, jer će obiman materijal biti predat u elektronskoj formi.   Odolevaju ponudama Šiptara Nedavno je do temelja sravnjena kuća Milanke Vesić u glavnom gradu južne pokrajine. Vlasnici su odoleli ponudama za prodaju, ali je njihov prkos plaćen uništavanjem imovine. Nešto pre toga je minirana i srušena kuća u centru Prištine uglednog lekara i profesora Tomislava Đokića. - Nisam hteo da prodam rodnu kuću jer je u meni strah da bih njenim nestankom prodao sebe i da je smrt neminovna i veoma brza nakon toga - poverio se medijima dekan Medicinskog fakulteta nakon što mu je javljeno da mu je porodična kuća minirana.

Zlatko se za pomoć obratio na brojne adrese, od ambasada zemalja koje imaju svoje predstavnike u međunarodnoj misiji na Kosmetu, preko srpskog Ministarstva za Kosovo i Metohiju, do Euleksa i organizacija za pružanje pravne pomoći izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji Diadikasia S.A. Business Consultants, koju finansira Brisel.

- U našem Ministarstvu su mi rekli da nemaju neku veliku moć da pomognu i da jedino mogu da napišu protestna pisma međunarodnim predstavnicma na Kosmetu. U Euleksu su mi rekli da razumeju moj problem, ali da im treba vremena jer im se obratilo na hiljade porodica koje imaju sličan problem - dodaje Nekić.

Njegova porodica od septembra prošle godine čeka da im se odgovori ko je u kosovskom katastru zaveden kao vlasnik njihove imovine, kako je do toga došlo i na osnovu kojih ugovora i papira. Tek kada dođu do tih podataka moći će da pokrenu sudski postupak pred institucijama Kosmeta.

Pregovarački timovi Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela prošlog septembra su postigli sporazum o katastarskim knjigama koji je obavezao srpsku stranu da vlastima u Prištini preda fotokopije zemljišnih knjiga iznetih iz pokrajine 1999. Sudeći po izjavama nekih kosovskih zvaničnika katastarske knjige koje su vođenje pre NATO agresije 1999. neće biti jedine merodavne za utvrđivanje vlasništva. Ako se ne bude podudaralo vlasništvo iz ovih knjiga sa onima koje poslednjih godina vodi Priština ići će se na spor da bi konačnu odluku o tome ko je vlasnik nepokretnosti doneo Vrhovni sud Kosova. Takav sled događaja dodatno unosi sumnju kod Srba kojima je uzurpirana imovina da se krajnji ishod neće odvijati po pravu vlasništva već po željama separatističkih vlasti. Direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu Dejan Pavićević, međutim, tvrdi da će predaja katastarskih knjiga, na čemu je insistirala srpska strana, samo pomoći Srbima i drugim građanima na Kosmetu da povrate vlasništvo.

- Tačno je da Priština ima katastarsku agenciju koja će upoređivati podatke sa podacima iz naših katastarskih knjiga. Taj proces će iskreno se nadam dovesti do razrešenja spornih situacija u korist izvornog vlasnika. Mnogi su Albanci verovali da će falsifikovanjem dokumentacije dobiti tuđu imovinu, ali taj proces se može vratiti unazad i to nije stvar naše želje, već civilizacijsko pitanje i pitanje vladavine prava - uverava Dejan Pavićević.
 

Odlučuju međunarodne sudije Komisija koju čine međunarodni eksperti i kosovski eksperti za nekretnine biće prva instanca u mehanizmu donošenja odluka čiji je katastarska evidencija verodostojna. Druga instanca će biti Vrhovni sud Kosova. Dejan Pavićević tvrdi da to ne treba da plaši Srbe i izaziva njihovu sumnjičavost u nepristrasnost odlučivanja. - O tome će odlučivati međunarodni panel sudija koji fizički egzistira u Vrhovnom sudu Kosova - dodaje on.   Nekić: Neću odustati od očevine I pored toga što je uveren da se sve radi kako bi Srbe obeshrabrili za povratak, Zlatko Nekić kaže da njegova porodica neće odustati od svoje imovine iako je kuća 2004. spaljena do temelja. - Borićemo se do kraja. To nije neki veliki novac, već se radi o mojoj dedovini, o imovini koju su generacije stvarale. I ako se budemo vratili, moramo da imamo gde pa makar prošlo i deset i dvadeset godina.